Малигна хипертензија је најтежи и најопаснији облик артеријске хипертензије. Његова карактеристична карактеристика је да брзо доводи до отказивања многих органа (укључујући срце и мозак), што је стање опасно по живот. Нелечени људи могу умријети у року од неколико дана од развоја симптома малигне хипертензије. Који су узроци и симптоми малигне хипертензије? Какав је његов третман?

Малигна хипертензија , позната и као убрзана хипертензија, илималигна фаза хипертензије , је веома редак, али најтежи обликартеријске хипертензије . Малигну хипертензију карактеришу такве вредности притиска које доводе до оштећења и даље некрозе средњег зида малих и најмањих артерија, односно оних које крвљу снабдевају органе, нпр. мозга, срца, бубрега и јетре. Као последица тога долази до оштећења и отказивања ових органа, што је стање опасно по живот.

Треба напоменути да код малигне хипертензије није важна само веома висока вредност артеријског притиска, већ и брзина његовог пораста. Управо нагло и прекомерно повећање крвног притиска које прелази одређени критични ниво изазива карактеристичне промене у васкуларном систему и последично вишеорганску инсуфицијенцију.

Малигна хипертензија се дијагностикује све ређе, што је резултат веће детекције артеријске хипертензије и ширења антихипертензивног лечења (спуштање крвног притиска на нормалне вредности). Преваленција малигне хипертензије међу свим пацијентима са артеријском хипертензијом тренутно се процењује на мање од 1%. У овој веома уској групи најчешће се дијагностикују код мушкараца око 44 године и жена око 36 година.

Малигна хипертензија - узроци и фактори ризика

Малигна хипертензијаможе се развити у току нелечене или лоше леченеесенцијалне хипертензије(чији узроци остају непознати) или секундарна артеријска хипертензија(узрокована специфичном болешћу), без обзира на њену тежину. У последњем случају, малигна хипертензија је најчешће узрокованаболести бубрега у току којих се јавља патологија бубрежних судова или бубрежног паренхима.

Такође постоји веза између малигне хипертензије и пушења и употребе оралних контрацептива.

Малигна хипертензија - симптоми

  • Значајно повишен дијастолни притисак (може достићи вредност од 140 или чак 150 ммХг);
  • Прогресивна бубрежна инсуфицијенција;
  • Симптоми централног нервног система различите тежине: од слабости, преко сметњи вида, јаких главобоља, до тешке хипертензивне енцефалопатије.

Симптоми других органа такође могу бити доминантни, нпр. гастроинтестинални тракт (симптоми акутног панкреатитиса или исхемије цревног зида), срчани удар.

Малигна хипертензија - компликације

  • Хипертензивна ретинопатија (оштећење мрежњаче ока);
  • Оштећење бубрега;
  • срчана инсуфицијенција;
  • Плућни едем

Такође постоји висок ризик од можданог удара.

Важно

Малигна хипертензија може брзо довести до смрти!

Развој малигне хипертензије повећава ризик од развоја хипертензивне енцефалопатије. Нагло повећање крвног притиска, до вредности које превазилазе адаптивни капацитет, доводи до повећања протока крви у мозгу, а даље до повећања пропустљивости артеријских зидова, продирања компоненти плазме у мозак и његовог отицања. , и последично до смрти.

Малигна хипертензија - дијагноза

Болест се може дијагностиковати на основу горе наведеног симптомима. Међутим, коначна дијагноза се заснива на прегледу фундуса, који открива трећи или четврти стадијум хипертензивне ретинопатије – крварења у мрежњачи, излив и едем оптичког диска.

Малигна хипертензија - лечење

Циљ лечења је снижавање крвног притиска на безбедне нивое уз употребу антихипертензивних средстава. Лекови се бирају на исти начин као и за лечење есенцијалне хипертензије. Лекар даје један лек, ау случају његове неефикасности, доза се повећава или се додају додатна средства за снижавање крвног притиска.

Малигна хипертензија - важна исхрана и физичка активност

Веома важан елемент у лечењу малигне хипертензије је нискокалорична дијета (1500 кцал/дан) са ограничењем животињских масти и једноставних угљених хидрата, а богата поврћем и воћем. Поред тога, пацијент треба да ограничи потрошњу кухињске соли ( <6 g/dobę). Ważne jest także zwiększenie poziomu aktywności fizycznej, np. regularne spacery czy jazda na rowerze.

Категорија:

Кардиологија