Макрофаги су ћелије хране чија је главна улога у људском телу да спроводе фагоцитозу, односно апсорпцију и уништавање, између осталог, микроорганизама, микроорганизама и оштећених, абнормалних или умирућих ћелија. Они играју веома важну улогу у имунолошком одговору људског тела (урођеном и стеченом), покрећу и регулишу запаљенски процес, уништавају микроорганизме и елиминишу абнормалне ћелије (нпр. канцерогене) и покрећу процес регенерације ткива.
Макрофагипотичу од моноцита, који настају из јединице која формира колоније (макрофага) (ЦФУ-М) у црвеној коштаној сржи.
Код деце, црвена коштана срж испуњава све кости, дугачке и равне. Код одраслих је замењена жутом коштаном сржи, а црвена срж се налази у равним костима, које укључују карличне кости, грудна кост, тела пршљенова, ребра, кости лобање, лопатице и епифизе дугих костију.
ЦФУ-М ћелије се размножавају, диференцирају и сазревају док пролазе кроз следеће фазе:
- монобласт
- промоноцита
- моноцита
Након што је сазревање завршено, моноцити напуштају коштану срж и улазе у крв која циркулише. Након проласка из крви кроз ендотел крвних судова у ткива, моноцити постају ткивни макрофаги.
Матична плурипотентна ћелија → мијелоидна матична ћелија → ЦФУ-ГМ ћелија → ЦФУ-М ћелија
→ монобласт → промоноцит → моноцит → макрофаг → ткивни макрофаг
Активација макрофага
Активација макрофага повећава њихову способност храњења, повећава њихову цитотоксичност у односу на оштећене ћелије тела и повећава њихова бактерицидна својства.
Макрофаге могу активирати 2 главне групе фактора, и физиолошких (који потичу из сопственог тела) и патолошких (нпр. производе их микроорганизми, укључујући ендотоксине које производе бактерије).
Они најјаче активирају цитокинске макрофаге, односно факторе који се ослобађају углавном стимулисаним мастоцитима (мастоцитима) и Т лимфоцитима, посебно интерферон гама (ИФН-гама).
Активирани макрофаги добијају сигнал за почетак фагоцитозе, која се састоји у апсорпцији и уништавању измеђудруги микроорганизми или оштећене ћелије.
Штавише, луче проинфламаторне цитокине и представљају антигене апсорбованих микроорганизама на својој површини.
Друге ћелије имуног система (помоћне Т ћелије) их препознају и стимулишу производњу специфичних антитела против њих.
Макрофаги: морфолошки облици
Функције које обављају макрофаги варирају и углавном зависе од врсте ткива у којем се налазе. Могу имати различите морфолошке облике:
- у јетри - Бровицз-Купффер ћелије, тј. резидентни макрофаги у зиду синусног суда у јетри
- у плућима - алвеоларни макрофаги су важна компонента одбрамбених механизама плућа - њихов задатак је да фагоцитозу и варе бактерије и друге стране честице (нпр. прашина, дувански дим, азбест, силицијум)
- у епидермису - Лангерхансове ћелије
- у коштаном ткиву - остеокласти (тј. ћелије сличне костима)
- у централном нервном систему - микроглија
Међутим, вреди напоменути да се макрофаги налазе не само у здравим везивним ткивима, већ иу свим органима људског тела.
Макрофаги: функције
Макрофаги играју кључну улогу у људском имунолошком систему, покрећући антибактеријске, антипаразитске, антифунгалне и антивирусне реакције, као и уклањање оштећених ћелија и ткива и покретање процеса њихове поправке.
Они учествују у специфичном и неспецифичном имунолошком одговору организма фагоцитирањем и приказивањем антигена на њиховој површини.
Висока фагоцитна активност макрофага је последица богатог скупа протеолитичких ензима који се налазе у њима.
Вреди напоменути да су они такође одговорни за лучење различитих фактора који треба да стимулишу или инхибирају деловање лимфоцита (укључујући неке факторе комплемента, интерферон, простагландине, интерлеукине) као и лучење про- инфламаторни фактори (цитокини, хемокини, ензими, слободни кисеоник и радикали азот-оксида) који регулишу иницијацију и регулацију инфламаторног процеса.