Антикоагулант из групе антагониста витамина К. Механизам деловања лекова из ове групе је да инхибира синтезу фактора згрушавања: ИИ, ВИИ, ИКС и Кс. Њихово одсуство изазива инхибицију хемостазе.

Индикације за употребу аценокумарола

Главна сврха употребе оралних антикоагуланса је да спречи накупљање крвних угрушака и смањи ризик од тромбоемболијских компликација.

Антагонисти витамина К не растварају настале крвне угрушке. Протромбинско време треба мерити у исто време сваког дана, како пре почетка лечења, тако и док се параметри коагулације не стабилизују.

Дозирање аценокумарола

Аценоцоумарол треба узимати једном дневно у исто време.

Дозирање је индивидуализовано на основу одређивања протромбинског времена ИНР (Међународни нормализовани однос).

Ако је овај однос унутар нормалног опсега (између 0,8-1,2), примена антагониста витамина К може почети са ударном дозом од 6 мг дневно првог дана, након чега следи доза од 4 мг дневно.

Пуна доза није неопходна за људе здраве телесне тежине и лечење се може започети са дозом од 2 до 4 мг дневно.

Доза одржавања се такође одређује на основу пажљиве анализе резултата ИНР теста, које пацијент треба да проверава једном или два пута месечно након стабилизације. Само прецизно одређивање ИНР омогућава одабир одговарајуће дозе прилагођене болести, клиничким индикацијама и одговору пацијента на аценокумарол. Уобичајена доза одржавања је у распону од 1 до 8 мг дневно.

Код пацијената са високим ризиком (нпр. након инфаркта миокарда), потребно је постепено повлачење дозе због ризика од „повратних угрушака“. Код преосталих пацијената, нема потребе за постепеним смањењем дозе.

Ако пропустите дозу претходног дана, немојте удвостручити дозу, али ће можда бити потребно консултовати лекара.

Аценоцоумарол се може користити код деце, међутим, треба обратити посебну пажњу и ИНР треба чешће мерити. Код старијих особа може бити потребно смањење дозе.

Контраиндикације заупотреба аценокумарола

Аценоцоумарол није намењен за:

  • трудница,
  • особа са хеморагичном дијатезом,
  • особа пре захвата (повећан ризик од крварења),
  • људи са пептичним улкусом,
  • особа са бубрежном инсуфицијенцијом,
  • особа са тешком хипертензијом.

Будите посебно опрезни:

  • у случају поремећаја дигестивног тракта који могу утицати на апсорпцију аценокумарола,
  • код људи за које се сумња на недостатак протеина Ц или С,
  • у случају интрамускуларних ињекција које могу изазвати хематоме,
  • особама које доје, дајте својој беби витамин К профилактички.

Аценоцоумарол и дијета

Пацијенте треба обавестити о потреби да одржавају правилну исхрану са ограниченом количином производа витамина К који слабе ефекте аценокумарола.

Следећи производи би требало да буду ограничени:

  • поврће крсташа,
  • зелена салата,
  • спанаћ,
  • цикорија,
  • кељ,
  • сирови першун,
  • брескве.

Такође, производе као што су:

не треба конзумирати у великим количинама:
  • авокадо,
  • јетра
  • или соја.

Интеракција са другим лековитим супстанцама

Листа супстанци које ступају у интеракцију са аценокумаролом је веома дуга, тако да је изузетно важно да обавестите свог лекара о свим лековима које узимате (додатци исхрани, лекови без рецепта и лекови које преписују други лекари)

Ове интеракције могу довести до смањења ефекта аценокумарола и тромбоемболијских компликација, као и до повећања његове концентрације у телу, чиме се повећава ризик од крварења.

Антикоагулантни ефекат аценокумарола се интензивира:

  • алопуринол,
  • анаболички стероиди,
  • андрогени,
  • антиаритмички лекови (нпр. амиодарон, кинидин),
  • антибиотици широког спектра (нпр. амоксицилин),
  • макролидни антибиотици,
  • еритромицин,
  • кларитромицин,
  • хинолона (нпр. ципрофлоксацин, норфлоксацин, офлоксацин),
  • тетрациклина,
  • неомицин,
  • хлорамфеникол,
  • фибрати (нпр. клофибрична киселина, њени деривати и структурни аналози, нпр. фенофибрат, гемфиброзил),
  • дисулфирам,
  • глукагон,
  • лекови са антагонистичким дејством на Х2 рецептор (нпр. циметидин),
  • сулфонамиди укључујући ко-тримоксазол (сулфаметоксазол и триметоприм),
  • деривати имидазола (нпр. метронидазол, укључујући локални миконазол),
  • парацетамол,
  • орални антидијабетички лекови (нпр. глибенкламид),
  • хормони штитне жлезде (укључујући декстротироксин),
  • статина (нпр. симвастатин, аторвастатин, флувастатин),
  • ССРИ- инхибитори поновног преузимања серотонина (нпр. циталопрам, флуоксетин, сертралин),
  • трамадол,
  • тамоксифен,
  • 5-флуороурацил и његови деривати,
  • сулфонилурее (као што су толбутамид и хлорпропамид),
  • етакринска киселина

Лекови који утичу на хемостазу могу повећати антикоагулантни ефекат аценокумарола и повећати ризик од крварења:

  • хепарин (укључујући хепарине ниске молекуларне тежине),
  • лекови који инхибирају агрегацију тромбоцита (нпр. дипиридамол, клопидогрел),
  • салицилна киселина и њени деривати, ацетилсалицилна киселина,
  • пара-аминосалицилна киселина,
  • дифлунисал, фенилбутазон или други деривати пиразолона (нпр. сулфинпиразон) и други нестероидни антиинфламаторни лекови (укључујући селективне инхибиторе ЦОКС-2),
  • ињекција високих доза метилпреднизолона.

Антикоагулантни ефекат аценокумарола слаби:

  • аминоглутетимид,
  • лекови против рака (азатиоприн, 6-меркаптопурин),
  • барбитурати (фенобарбитал),
  • карбамазепин,
  • холестирамин
  • грисеофулвин,
  • оралних контрацептива,
  • рифампицин,
  • диуретици типа тиазида,
  • биљни производи који садрже кантарион (Хиперицум перфоратум)

Нежељени ефекти аценокумарола

Најозбиљнија компликација употребе аценокумарола је појава крварења. То могу бити очигледна и видљива крварења као што су крварење из десни, крварење из носа, модрице.

Такође можете имати обилније менструације него обично, крварење из уринарног тракта, катранасту столицу или крваву столицу (гастроинтестинално крварење), крваво повраћање, крварење у кожу, мозак или очи.

Остали нежељени ефекти као што су повраћање, мучнина или алергијске реакције су ретки.

Категорија:

Здравље