Увођење референтних центара и јединственог система лечења баријатријских пацијената, односно особа пре и после хируршког лечења гојазности и Националног регистра баријатријских операција, предлажу здравствени стручњаци са Универзитета Лазарски. Пилот пројекат за имплементацију таквог система биће спроведен у Пољској.

У 2014. години, више од 2,1 милијарде људи, или скоро 30% светске популације, имало је прекомерну тежину или гојазност, укључујући 5% умрло од гојазности или њених компликација. Ако се број случајева повећа таквим темпом, до 2030. скоро половина одрасле популације у свету биће гојазна или гојазна.

Има нас много - биће их још

Ове драматичне прогнозе важе и за Пољску. Већ према последњем ажурирању Светског индекса безбедности хране који је припремила обавештајна јединица Ецономист (ЕИУ), један од четири Пољака (тачно: 25,2 одсто становништва) пати од гојазности.

Болест гојазности постаје велики здравствени и друштвени проблем за нас. Према прогнозама Националног здравственог фонда, 2025. године потрошићемо 0,3-1 милијарду ПЛН на лечење болести које су компликације гојазности (укључујући дијабетес типа 2, артеријску хипертензију, болести жучне кесе и билијарног тракта, апнеју у сну, и хормонски поремећаји) више него 2022. године, а број одраслих који пате од гојазности повећаће се на 11,4 милиона – укључујући 26% одраслих жена и 30% одраслих мушкараца.

Све већи број гојазних и гојазних људи ставља све већи финансијски терет на здравствене системе и друштво. За саме пацијенте, прекомерна телесна тежина је узрок не само здравствених тегоба, већ и дискриминације и стигматизације, а као резултат социјалног повлачења. Поред превелике потрошње на здравствену заштиту, гојазност има социјалне и економске трошкове због губитка продуктивности (изостајања), ниже продуктивности на послу (презентизам), смртности и трајног инвалидитета.

Болест преозбиљна за систем

Универзитет Лазарски већ неколико година спроводи истраживачке пројекте чији је циљ тражење оптималних решења у области здравственог и социјалног система у Пољској. Након анализе растућег проблема болести гојазности, специјалистиИнститута за менаџмент у здравству овог универзитета припремио је посебан извештај под насловом „Модел свеобухватне и координисане неге гојазног пацијента у Пољској хируршки леченог због морбидне гојазности КОС-БАР“. Овај документ је представљен током дебате у којој су учествовали директор Националног здравственог фонда Андрзеј Јацина и представници Агенције за процену и тарифирање здравствених технологија, Министарства здравља, мазовичке филијале Националног здравственог фонда, стручњака из хирургија и баријатријска хирургија и организације пацијената које раде за особе које пате од гојазности. Дебата је одржана 30. маја 2022. на универзитету.

Према горе поменутом извештају, индиректни трошкови изгубљене продуктивности гојазних пацијената, процењени методом људског капитала (БДП по запосленом), износили су 77,55 милиона ПЛН у 2015. години, а са 85,14 милиона ПЛН у 2016. Међугодишња динамика износила је 110%. У 2015. години, расходи ЗУС-а за бенефиције у вези са неспособношћу за рад износили су 33.855,7 милиона ПЛН, укључујући расходе за накнаде за гојазност (Е66) од 24.207.100 милиона ПЛН.

У поређењу са 2014., примећујемо повећање издатака за накнаде за гојазност за 4,6%. Висок раст од 26,9% забележен је у случају трошкова боловања. Гојазност је болест због које су и мушкарци и жене привремено неспособни за рад. У 2016. години то је био повод за издавање лекарских уверења у 5,4 хиљаде. предмета за укупно 102,8 хиљада. дана боловања. У односу на 2015. годину, број лекарских уверења издатих у вези са гојазношћу повећан је за 15,2%.

Како вратити у живот екстремно болесне људе са гојазношћу?

Конзервативно лечење гојазности у њеној последњој фази – гојазност 3. степена, тзв. морбидна гојазност - неефикасна је и не даје трајне, дугорочне ефекте. Код многих пацијената, након покушаја конзервативног лечења, поново долази до повећања телесне тежине, често изнад почетне вредности, што доводи до даљег развоја болести и појаве нових, озбиљних компликација.

Болнице које изводе баријатријске операције (хируршки третман гојазности) процењују да у Пољској око 700.000 људи пати од гојазности трећег степена. А према међународним студијама, баријатријска хирургија је најефикаснији и најтрајнији третман за гојазност 3. степена.

- Тренутно, према резултатима научних истраживања, баријатријске процедуре остају једини метод лечења морбидне гојазности са доказаном ефикасношћу. Операција више није само лечење вишка телесне тежине. Метаболички ефекти процедуре су много важнији, јер доводе до решавања компликацијагојазност. То потврђују бројне студије. Доказано је да се хируршким лечењем гојазних пацијената продужава живот, а значајно побољшава његов квалитет – каже проф. др хаб. мед Андрзеј Будзински, Цоллегиум Медицум Јагелонског универзитета.

Системско хируршко лечење гојазности

Баријатријске операције које надокнађује Национални здравствени фонд обавља око 30 јавних болница у Пољској. Трошкови баријатријских операција које је направио НХФ у 2022. износили су 43,5 милиона ПЛН, што значи повећање вредности услуга у односу на претходну годину за скоро 7 милиона ПЛН. Услуга је покрила 3 ​​781 пацијента за 510 више него 2022.

Специјалисти за лечење гојазности, баријатријску хирургију и здравствену негу наглашавају да је неопходна мултиспецијалистичка нега за баријатријске пацијенте у циљу постизања најбољих резултата лечења морбидне гојазности и оптимизације трошкова. Стручњаци се слажу да је неопходно увести јединствене стандарде збрињавања пацијената који се хируршки лече због морбидне гојазности. Ови стандарди су првенствено:

  • квалификација и припрема пацијента за баријатријску хирургију од стране мултидисциплинарног тима специјалиста, који треба да укључује: интернисту, хирурга, анестезиолога, дијететичара, психолога/психијатра, физиотерапеута, медицинске сестре или социјалног радника;
  • надзор над радом наведених тим и целокупно лечење треба да обавља лекар са искуством у лечењу и нези пацијената са гојазношћу трећег степена – по могућности хирург;
  • баријатријске операције треба да се обављају у болницама са искуством у баријатријској и метаболичкој хирургији, са обученим специјалистима и одговарајућом медицинском и рехабилитационом опремом, итд. прилагођен потребама особа са морбидном гојазношћу;
  • баријатријским пацијентима треба да се обезбеди специјалистичка нега у овим центрима, и пре и после баријатријске хирургије.
По мишљењу стручњака

- Центри заинтересовани за примену програма баријатријске хирургије и улогу центра компетенција треба да испуњавају многе услове неопходне да би се обезбедило оптимално извођење баријатријске хирургије. Потребни су довољно значајни финансијски издаци и организационе активности да би се задовољили све виши параметри квалитета везани за употребу нових медицинских технологија. Минимални број баријатријских захвата који се раде у предметном центру требало би да буде најмање 150 операција годишње – каже проф. др хаб. н.мед Крзисзтоф Пасник, председник Друштва пољских хирурга.

Потребан је регистар баријатријске хирургије

- Према концепту Валуе Басе Хеалтхцаре, интеграција неге са водећом улогом референтних центара игра посебну улогу у процесу побољшања здравствених исхода. Одлика модела заснованог на вредностима је стално праћење и мерење ефеката, због чега је неопходно направити Национални регистар баријатријских операција – тврди др Малгорзата Гаłазка-Соботка, директорка Института за менаџмент у здравству Лазарског. Универзитет.

Национални регистар баријатријских операција водиће хируршки центар са дугогодишњим искуством у баријатријској хирургији и имплементацији здравствених програма, користећи ИКТ систем и искуство у вези са већ функционалним регистрима у области хирургије . Оптимални период вођења регистра је најмање 5 година

Када пилотирати систем?

Тренутно се ради на допуни предлога за свеобухватни систем неге за баријатријске пацијенте.

- По нашем мишљењу, још увек недостаје тако важан елемент као што су постбаријатријске пластичне операције, које су неопходне да би се пацијенти са огромним превисима коже након смањења тежине у потпуности вратили свакодневном животу: личном, професионалном и друштвеном - каже Магдалена Гајда, социјални омбудсман за права особа са гојазношћу, председница ОД-ВАГА фондације. - Морамо наћи и начин да референтни центри хируршког лечења гојазности допринесу едукацији оних лекара код којих ми, баријатријски пацијенти, долазимо после операција других обољења, на пример лекара примарне здравствене заштите, гинеколога, акушера, хирурга који су да ће се суочити са неопходношћу да се подвргну хитној операцији нашег измењеног дигестивног система.

Представници јавних институција окупљени на трибини на Универзитету Лазарски позитивно оцењују реализацију пилот пројекта координисаног лечења и неге баријатријских пацијената. Реално је да ће пилот бити спроведен ове године. Вероватно ће за сада покривати само 1 војводство, како би се процениле предности његове примене у целој земљи.

Важно

Порадникздровие.пл подржава безбедан третман и достојанствен живот људи који пате од гојазности. Овај чланак не садржи дискриминаторски и стигматизирајући садржај људи који пате од гојазности.

Магдалена ГајдаСпецијалиста за болести гојазности и дискриминацију оболелих од гојазности. Председник Фондације људи са гојазношћу ОД-ВАГА, социјални омбудсман за права особа са гојазношћу у Пољској и представник Пољске у Европској коалицији за људеЖивети са гојазношћу. По занимању - новинар специјализован за здравствена питања, као и специјалиста за односе с јавношћу, друштвене комуникације, приповедање и друштвено одговорно пословање. Приватно - гојазност од детињства, после баријатријске операције 2010. Почетна тежина - 136 кг, тренутна тежина - 78 кг.

Категорија:

Гојазност