Недостатак посла, несигурна професионална ситуација, па чак и тешка позиција шефа могу бити разлог зашто губимо зубе. Штапови на послу све чешће нервозно стишћу зубе, због чега су подложни хабању или пуцању. Испоставило се да је рад у финансијском сектору најопаснији по наше зубе.
Шкрипање зубимаистресна послу прати Британска здравствена фондација већ неколико година. Истраживања показују да је стрес на послу главни узрок шкргутања зубима и нервног шкргутања. Према речима специјалиста, у последњих 18 месеци број пацијената који шкргућу зубима због стреса на послу порастао је за 10-20%. - Током 8 сати стресног рада често несвесно шкрипамо зубима, гриземо тврде предмете, шкргућемо зубима од беса, ослобађајући тако огромне силе у устима, које шкргућу зубима. Проблем је толико озбиљан да се други талас шкргутања и шкргутања зубима често дешава код куће док спавамо. Исти разлог, стрес на послу - каже др Мариуш Дуда са клинике Дуда у Катовицама
8 сати стреса, 8 сати шкргутања зубима
Број људи који пате од стреса на послу ће се драматично повећати у наредних 5 година. Данас чак 79 одсто. менаџери сматрају да је то озбиљан проблем на послу. У Пољској чак 73 одсто. од нас сматра да се ниво стреса на послу повећава сваке године, извештава Европска агенција за безбедност и здравље на раду (ЕУ-ОСХА). Разлог је како страх од губитка посла, тако и недостатак понуда на тржишту. Није ни чудо што нам осмочасовна напетост за столом све више квари здравље. Већ данас 85 посто. Пољаци изјављују да је свакодневно под стресом. Овај проблем све чешће примећују стоматолози, којима се обраћају пацијенти са истрошеним зубима
- Нервно стискање вилице је све чешће. Само у последње 2 године бележимо скоро 20 одсто. повећање броја пацијената који се жале набруксизам , тј. шкргутање зубима. Већина њих изјавила је да су под стресом на послу. Овом групом доминирају менаџери, финансијери, банкари, адвокати и службеници, али и представници професија које су традиционално повезане са стресом – пилоти, стјуардесе, па чак и хирурзи, каже др Мариуш Дуда из Дуда Цлиниц Имплантологиа.и естетска стоматологија у Катовицама.
Радимо лошије због главобоље
Проблем стискања зуба данас примећује 57 одсто. запослених. 87 посто сматра да то чини под стресом. 41 одсто одвија се током састанка са шефом, у 23 одсто разлог за стискање зуба је клијент, показала је истрага Клинике Дуда над групом од 500 запослених у приватним фирмама. Чак 71 одсто је имао проблема са зубима током прошле године. Али ту није крај, јер шкргутање зубима дању и шкргутање зубима ноћу имају и друге последице
- Бруксизам, односно стискање и шкргутање зубима најчешће се јавља ноћу. Код многих људи изазива несаницу и умор током дана. Често су последица млевења и хронични болови у глави, зглобовима и мишићима, који вам не дозвољавају да се концентришете на обављене задатке. Оштећење слуха, па чак и неуроза су још један резултат. Свака од ових тегоба не само да слаби концентрацију током дана, већ и појачава умор који се јавља пре 10 сати. Такви људи такође често злоупотребљавају лекове против болова и антидепресиве на послу, што заузврат може бити опасно у професијама које захтевају пуну концентрацију - објашњава стоматолог.
Амбициозни перфекционисти брже губе зубе
Према психолозима, међу људима који су најизложенији бруксизму и његовим последицама су особе са тзв. Личности, односно амбициозни људи и перфекционисти везани за посао. Најчешће из тог разлога, виши и средњи менаџери завршавају у стоматолошким столицама. У ризичној групи су запослени старији од 50 година, иако се, како истичу стоматолози, повећава број пацијената у групи од 30-40 година. Нервно стискање вилице, као и бруксизам, јавља се тамо где је стрес и неизвесност, због чега има забрињавајућих случајева чак и међу двадесетогодишњацима, којима стрес буквално изједа зубе.
Па како да да се ослободимо стања које омета наш рад? Према мишљењу стручњака, проблем је много сложенији. - Све зависи од узрока. Ефекти се могу свести на минимум ношењем посебне заштите за зубе преко ноћи, али она не елиминише узрок. Ово се најчешће уклања техникама опуштања, па чак и психотерапијом, у екстремним случајевима када се појави неуроза или депресија изазвана стресом, каже др Дуда.