Људи који су имали ЦОВИД-19 могу постати респираторни инвалиди. Неки од њих доживљавају неповратне промене на плућима, изазивајући трајно ограничење респираторних резерви и респираторну инсуфицијенцију - упозорава пулмолог др хаб. Роберт Киесзко, МД, ПхД. Проблем се тиче пацијената након тешког тока ЦОВИД-19.
Као што је наглашено у интервјуу пољској новинској агенцији, др. хаб. н. мед. Роберт Киесзко, заменик шефа Одељења за пнеумонологију, онкологију и алергологију, СПСК4 у Лублину, најчешћи симптом код тешког ЦОВИД-19 је пнеумонија и плућна емболија.
„Ова пнеумонија је интерстицијске природе, при чему су алвеоле инфилтриране инфламаторним ћелијама. Ово је праћено још једним проблемом, јер су честе упале васкуларног ендотела, интраваскуларна коагулација и стварање крвних угрушака, а последично до плућне емболије "- објаснио је пулмолог.
Стручњак је додао да неки пацијенти доживљавају тзв цитокинска олуја, односно прекомерно ослобађање цитокина од стране имуног система, што уништава паренхим плућа и доводи до плућне фиброзе. "Уколико везивно ткиво прерасте у плућни паренхим, имамо посла са иреверзибилном фиброзом, која изазива трајно ограничење респираторних резерви пацијента. Последица оштећења плућа је респираторна инсуфицијенција, односно смањен парцијални притисак кисеоника у крви и ограничен капацитет за вежбање. То значи да се ради о иреверзибилној фибрози. Другим речима, пацијент често постаје респираторни инвалидитет“ – приметио је др хаб. н мед Киесзко
Међу осталим постовидним компликацијама у респираторном систему, стручњак је, између осталих, укључио и бронхијална хиперреактивност, као и узнемирујући и заморан кашаљ.
Пулмолог је истакао да се, осим на инфективним одељењима, пацијенти са ЦОВИД-19 најчешће лече на плућним одељењима, која су трансформисана у ковид одељења. „То је због чињенице да су плућна одељења тековина фтизијатрије, односно туберкулозна одељења, која су се из епидемијских разлога најчешће налазила у засебним зградама, па је сада најлакше припојити такво инфективно одељење“, рекао је заменик начелника. Одељење за пнеумонологију, онкологију и алергологију СПСК4 у Лублину.
Нагласио је да због пандемије ЦОВИД-19,Већина пулмолошких одељења у региону није у потпуности оперативна због трансформације целих одељења или њихових делова у одељења која се баве лечењем ЦОВИД-19 инфекција.
„Због тога нема места за планиране плућне пацијенте у дијагностици и лечењу респираторних болести. То укључује, на пример, дијагностику рака плућа, лечење погоршања хроничне опструктивне плућне болести, бронхијалне астме или идиопатске плућне болести. фиброза" - израчунао је доктор.
Упитан о последицама недостатка приступа лечењу пацијената са плућним обољењима која нису ЦОВИД-19, он је одговорио да ће "то смањити могућност правилног лечења хроничних респираторних болести". „Далекосежни ефекти оваквог пропуста здравственог система биће погоршање квалитета и скраћивање животног века пацијената. Мислим да ћемо то приметити у наредним годинама, али већ имамо вишак умрлих. , не само због епидемија“ – објаснио је др. н мед Киесзко
Према речима стручњака, упркос епидемији, болнице покушавају да пруже дијагностику пацијентима са респираторним обољењима. У клиници у Лублину постоји лабораторија за бронхоскопију, где се дневно обавља до шест бронхоскопских прегледа са процедурама аспирационе биопсије штипањем и иглом под контролом ендобронхијалног ултразвука, што омогућава дијагнозу рака плућа и других респираторних болести.
„У нашој болници тренутно су два спрата – 28 кревета – пулмолошке амбуланте намењене оболелима од ЦОВИД-19, а један спрат, односно 16 кревета, за лечење оболелих од рака плућа. Не можемо одлагати такав третман Имамо и једнодневно одељење за лечење карцинома плућа, које свакодневно опслужује десетак пацијената“ – нагласио је пулмолог.