У складу са важећим законом о заштити података о личности, подаци за трансплантацију пацијената и заинтересованих лица се прикупљају и обрађују само по претходној сагласности потенцијалног даваоца. Ови подаци се чувају уз максималне мере безбедности. Обрада података је могућа само ако је неопходна за спровођење трансплантације.
Лични подаци потенцијалног даваоца и примаоца пресађеног органа су поверљиви и заштићени према одредбама о професионалној и професионалној тајни лекара и медицинских сестара и одредбама о медицинској документацији коју воде здравствени субјекти.
Ови подаци се чувају уз максималне мере безбедности. Обично су таква средства блиндирани ормарићи или компјутерско обезбеђење са лозинком, који се аутоматски блокира након што надлежна особа напусти рачунар.
Који подаци се прикупљају током трансплантације?
Праћење и процена здравља живих давалаца од којих је сакупљен орган за трансплантацију врши се преко централног регистра живих давалаца, познатог као „регистар живих давалаца“. У овај регистар надлежна лица која воде медицинску документацију уписују следеће податке:
1) име и презиме живог донатора; 2) датум и место рођења живог даваоца; 3) адресу пребивалишта живог даваоца; 4) ПЕСЕЛ број живог даваоца, ако постоји; 5) датум и место набавке органа; 6) орган који је одстрањен; 7) назив и адресу медицинског лица код кога је орган узет; 8) име и презиме лекара који је вршио прикупљање; 9) друге медицинске информације од значајног значаја, односно информације без којих цео процес трансплантације може бити осуђен на неуспех.
Трансплантација коштане сржи и хематопоетских ћелија - посебан регистар донора
Вреди знати да се за трансплантацију коштане сржи, периферне крви и хематопоетских ћелија из пупчане врпце од неповезаних давалаца успоставља централни регистар неповезаних потенцијалних давалаца сржи из пупчане врпце и крви пупчане врпце, који се назива „коштана срж и регистар крви из пупчаника“. Регистар сржи пупчаника и крви је база података потенцијалних давалаца алогене коштане сржи и ћелијахематопоетска периферна крв и крв из пупчане врпце. Састоји се из два дела:
1) регистар потенцијалних давалаца коштане сржи и ћелија периферне крви; 2) регистар крви пупчаника. Регистар садржи следеће податке о потенцијалном даваоцу хематопоетских ћелија коштане сржи и периферне крви: 1) име и презиме; 2) датум и место рођења; 3) адресу пребивалишта; 4) број социјалног осигурања, ако постоји; 5) податке о антигенима хистокомпатибилности; 6) назнаку лица које је извршило испитивање антигена хистокомпатибилности; 7) друге значајне медицинске информације.
Када је могуће обрадити податке о донаторима и примаоцима?
Свако има право на заштиту својих личних података. Обрада личних података може се одвијати за јавно добро, интерес субјекта података или интерес трећих лица.Обрада података је дозвољена када је то неопходно за спровођење трансплантацијеМедицинско особље има право да размењује информације о здравственом стању и даваоца и примаоца. Ово су посебне околности у којима се размена података мора одвијати за добро корупције. Вреди нагласити да заштита личних података донора и примаоца у поступку трансплантације није јасно дефинисана. Реалност је увек сложенија од законских прописа, који носе стандард општег понашања у коме је у питању добробит даваоца и примаоца.
Који подаци о донаторима и примаоцима можда неће бити обрађени?
У складу са одредбама закона (Закон о заштити података о личности), забрањена је обрада података који откривају расно или етничко порекло, политичка мишљења, верска или филозофска уверења, верску, партијску или синдикалну припадност, као и као подаци о здрављу, генетском коду, зависности или сексуалном животу, као и подаци о осудама, казнама и новчаним казнама, као и другим пресудама донетим у судским или управним поступцима.
Закључак
Према прописима, немогуће је добити информације о примаоцу или примаоцима органа за трансплантацију. Међутим, у случају могућности добијања информација о донацији органа, ситуација је другачија. Иако лекар који врши донацију органа од преминулог није у обавези да тражи сагласност породице ако се пацијент не противи, из етичких разлога породица (нпр. родитељи или супружник) је обавештена о таквој акцији.
Правни основ: Закон о заштити личних података (Зборник закона из 2002. бр. 101 тачка 926 са изменама и допунама) Закон о прикупљању, складиштењу и трансплантацији ћелија, ткива, органа (Јоурнал Закона из 2005. бр. 169, тач 14 11)