Када фармацеут може одбити да прода лек? Испоставило се да постоји доста ситуација у којима запослени у апотеци може или чак мора да одбије да изда лек пацијенту. Они се не тичу само одбијања фармацеута да прода контрацептиве због клаузуле о приговору савести. Проверите када фармацеут може да одбије да изда лек.

Пет година тешких студија, магистарска теза и шест месеци обавезне стручне праксе у апотеци. Ово је образовање фармацеута у Пољској, којег многи ипак доживљавају као обичног продавца лекова. Међутим, иза оваквог образовања стоји огромна одговорност и права којих нису сви свесни. Јер, ако се од фармацеута тражи да рационализује и контролише лечење, али и да располаже буџетом НХФ у оквиру спровођења рефундираних рецепата, он мора имати право да пацијенту каже НЕ у правом тренутку. Такве ситуације су прецизно дефинисане релевантним прописима, а фармацеути могу чак бити и кажњени за непоштовање.

Када фармацеут може одбити да прода лек? Здравствена клаузула

Задатак фармацеута је да информише пацијента о лековима и рационализује његову терапију на начин да за њега буде безбедна и ефикасна. Као резултат тога, Закон о фармацији (Пф.) даје запосленом у апотеци (и фармацеуту и ​​фармацеутском техничару) могућност да одбије издавање лека ако може представљати опасност по живот или здравље пацијента (чл. 96.5.1. од Пф.). Ово важи и када постоји сумња да се лек може користити у немедицинске сврхе (чл. 96.5.2 Пф.).

Запослени у апотеци може одбити и израду лека на рецепт ако постоји потреба за изменом његовог састава, за шта фармацеут или фармацеутски техничар није овлашћен и није могуће контактирати лекара (чл. 96.5.4 Пф.) апотеке могу да одбију и да пацијенту дају лек који се издаје за њега на рецепт, ако је протекло најмање 6 дана од времена припреме (чл. 96.5.5 Пф.). Очигледно, ова одредба је резултат кратког рока трајања лекова на рецепт, који обично не садрже конзервансе.

Када фармацеут може одбити да прода лек? Лажни рецепти

Све су чешће појаве на апотекарском тржиштуфалсификовање рецепата. С једне стране, они се односе на лекове који се рефундирају, за које се надокнада изнуђује. С друге стране, рецепти за психотропне и опојне дроге се врло често фалсификује. Задатак фармацеута је да сваки пут процени аутентичност рецепта. Ако, по његовом мишљењу, постоји и сенка сумње да је дати рецепт фалсификован, он има право да одбије да га примени. Али то није све …

Понашање фармацеута са потенцијално лажним рецептом регулисано је два законска акта. С једне стране, то је већ поменути Закон о фармацији, који у чл. 96.5.3 даје запосленом у апотеци право да одбије издавање „у случају основане сумње у аутентичност рецепта или потребе“. Прецизније у вези с тим је уредба министра здравља о рецептима, која каже да „у случају основане сумње да је рецепт фалсификован, издавалац одбија да га носи, задржава га и о томе одмах обавештава покрајинску. фармацеутски инспектор, покрајинска испостава Фонда надлежна за на адресу апотеке, а по могућности и овлашћено лице или пружалац услуга“ (§24).

Када фармацеут може одбити да прода лек? Психоактивне супстанце

Лекови који се користе у лечењу јаког бола, цурења из носа или кашља - управо у њима се најчешће могу наћи ове три супстанце: кодеин, декстрометорфан и псеудоефедрин. Сви се могу купити без рецепта. Испоставило се да ове три супстанце, поред терапеутског дејства, имају и … опојно дејство. Користећи се у великим количинама, а понекад и у комбинацији са алкохолом, могу пружити сензације и искуства која се могу упоредити са узимањем дрога или дизајнерских дрога. Као резултат тога, Министарство здравља одлучило је да уведе прописе који ће, с једне стране, ограничити продају ове врсте препарата малолетницима, а са друге стране спречити да се они продају на велико за сврха производње дроге.

На основу литературних података и гласова који су се појавили током јавних консултација, утврђене су тачне количине наведених супстанци које треба да буду довољне за ефикасну терапију. 720 мг псеудоефедрина, 240 мг кодеина и 360 мг декстрометорфана – ово ограничење садржаја психоактивних супстанци у паковању лекова без рецепта коначно је утврдило Министарство здравља. Истовремено, ове вредности су постале ограничење за фармацеуте у продаји ових супстанци, на пример при издавању више мањих паковања. За непоштовање ових прописа, фармацеути се суочавају са огромним финансијским казнама (до 500.000 ПЛН, у случају велепродаје допроизводња лекова).

Када фармацеут може одбити да прода лек? Старост пацијента

Од 1. јула 2015. године прописи налажу и обавезу фармацеута и фармацеутских техничара да одбију издавање лека без рецепта који садржи поменуте психоактивне супстанце лицу млађем од 18 година. У случају сумње у старост пацијента коме се издаје лек, фармацеут или фармацеутски техничар има право да захтева предочење документа којим се потврђује старост тог лица. У случају одбијања да поднесе документ, запослени у апотеци има право да одбије да прода лек.

Ово није једини пут да фармацеут може да пита пацијента о његовим годинама. Поменути Закон о фармацији даје право да се одбије издавање било ког рецепта ако је лице које је са њим дошло у апотеку млађе од 13 година. Опет, у оваквим ситуацијама, фармацеут и фармацеутски техничар имају право да захтевају прилагање документа у коме се наводи старост те особе. Ако такав документ није предочен, лек се не може продати.

Једна од најновијих измена правилника је измена Уредбе о издавању лекова из апотека, коју је министар здравља потписао почетком априла 2015. године. У њега је уведена одредба да се хормонски контрацептиви за интерну употребу, који имају категорију доступности ОТЦ, издају без рецепта лицу старијој од 15 година. У пракси то значи да тзв пилула "дан после" (у Пољској је само еллаОне) може се издати без рецепта само особама старијим од 15 година. Фармацеут или фармацеутски техничар може одбити да пусти овај препарат лицу које га, на његов захтев, не документује.

Када фармацеут може одбити да прода лек? Клаузула савести

Тренутно у нашој земљи лекари, стоматолози, медицинске сестре и бабице имају право да одбију обављање одређене здравствене услуге која није у складу са њиховом савешћу - ови прописи се називају клаузула савести.

У случају лекара и стоматолога, то је санкционисано чланом 39 Закона о медицинској професији од 5. децембра 1996. Он каже да се „лекар може уздржати од обављања здравствених услуга које су у супротности са његовом савешћу (…) с тим што има обавезу да укаже на реалне могућности добијања ове услуге од другог лекара или у другој здравственој установи и да ту чињеницу образложи и упише у медицинску документацију. Лекар који се бави својом професијом по основу радног односа или у оквиру службе такође је дужан да унапред обавести свог претпостављеног „

Медицинске сестре, с друге стране, имају клаузулу савести предвиђену чланом 23. Закона о медицинским сестрама и бабицама од 5. јула 1996. године, према којој се „медицинска сестра, бабица може уздржати од обављања здравствене служба која није у складу са њеном савешћу. "

У пољском закону не постоји аналогна одредба која би одобрила „клаузулу савести“ и фармацеутима. Због тога се неки од њих позивају на члан 53. Устава Републике Пољске који свима гарантује слободу савести и вероисповести. Ово право је потврђено и пресудом Уставног суда од 15. јануара 1991. (У8/90) да „слобода савести не значи само право на представљање одређеног погледа на свет, већ пре свега право да се поступа у складу са своју савест, да буде слободан од принуде да делује против своје савести. ".

Категорија:

Комплет за пацијента