Стрес нас све погађа. Почиње врло банално. Будилник није звонио, закаснили сте на посао, газда вас је криво погледао, дете донело из школе… Згурани у свакодневне обавезе, натерани, врло лако се фрустрирамо. Тада кажемо да смо под стресом.
Стресје данас кључна реч, добра за сваку прилику. За биолога то значи мобилизацију целог организма која произилази из потребе да се одговори на неуобичајене ситуације. Психолог ће рећи да је ово слика односа човека и његовог окружења. Без обзира на дефиницију, стрес је увек повезан са непријатним искуством или потешкоћама за нас.
Хронични стрес узрокује пад имунитета
Сви проблеми који нарушавају породичне везе, недостатак новца, проблеми у професионалном животу, мањи или већи неуспеси изазивају у нама неуротичне реакције. Обично се бавимо њима. Понекад је довољно само разговарати са пријатељем или отићи у соларијум, теретану или козметичарку. Још је горе када морате да трпите смрт најближих, губитак посла, учешће у саобраћајној несрећи, крађу или пљачку. То су трауматска искуства која нам савијају врат и не дозвољавају да се брзо опоравимо. На обичан свакодневни стрес реагујемо већом физичком и менталном активношћу. Крвни притисак и шећер расте, а број откуцаја срца се повећава. Тело и ум су спремни да делују - боре се или беже. Осећамострах ,страх , бес или непријатељство. Али продужено стање мобилизације снага тела може довести до исцрпљености и пада имунитета. Тада можемо да ухватимо, на пример, акутну респираторну инфекцију. Понекад се јавља исхемија миокарда, срце је поремећено и његова ефикасност је смањена. Штавише, живот под сталним стресом повећава ризик од развоја рака.
Реакција на стрес
То је процес који укључује централну нервну, кардиоваскуларну и надбубрежну жлезду. У хитним случајевима, хипоталамус у бази мозга почиње да лучи супстанцу која координира ток стреса, названу ЦРФ. Он иде кроз крв до мозга и стимулише хипофизу да производи адренокортикотропни хормон (АЦТХ) који се зове кортикотропин. Под његовим утицајем, надбубрежне жлезде луче стероиде, тј.супстанце које одређују ток одговора на стрес и његово гашење. То је индивидуална ствар. Много зависи од генетске диспозиције и животног искуства.
Узроци стреса
Веома често не схватамо да је недостатак апетита, потешкоће са спавањем и концентрацијом нормална реакција на стрес. Наравно, боље је да немате такве невоље него да се носите са њима. Али не можемо да рачунамо на тако идеалну ситуацију. Лекари верују да сами себи стављамо најштетнији стрес. Механизам је врло једноставан – постављамо себи све амбициозније циљеве, пуштамо се увучени (често и против сопствене воље) у тзв. борба за престиж. Правимо каријеру, стичемо богатство. Хајде да размислимо шта желимо и шта нас чини срећним. Када одговоримо на ова питања, може се испоставити да би требало нешто да променимо у свом животу и тако елиминишемо многе стресне ситуације.
Отпорност на стрес
Отпорност на стрес, према психијатрима, зависи од нашег расположења. Било да смо уверени да живот има ред, да се догађаји могу објаснити, да су све акције вредне труда и залагања, а суочавање са новим изазовима је у нашим могућностима. Такав однос према животу повећава отпорност човека на болести и утиче на његову дуговечност. Може се рећи да је основа опстанка одржавање равнотеже између онога што нам доноси свакодневни живот и начина на који реагујемо на догађаје. Када стресна ситуација кратко траје, безбедни смо, јер равнотежа између функционисања појединих органа у телу неће бити нарушена. Постаје горе када се појаве потешкоће и не можемо да их се ослободимо.
Стрес изазива и појачава:
- алкохолизам
- болест коронарне артерије и друга срчана обољења
- хипертензија
- астма и алергије
- бол у леђима, бол у зглобовима, главобоља (напетост и мигрена)
- стања хроничног умора
- дијабетес
- поремећаји у исхрани (тзв. стресна исхрана или потпуни недостатак апетита)
- синдром иритабилног црева
- болест пептичког улкуса
- нередовне и болне менструације
- прекомерна тежина
- реуматоидни артритис
- депресија и сексуална дисфункција
Најчешћи узроци стреса:
- губитак вољене особе
- незадовољство својим изгледом и телесном тежином
- лоше здравље вољене особе
- вишак радних и кућних обавеза
- финансијски, порески и имовински проблеми
- губитак нечег вредног
- умешан у злочин (посебно као жртва)
- губитак посла
- промена местапребивалиште
- васпитни проблеми и невоље са децом