Вакцина је препарат захваљујући коме смо у могућности да стекнемо имунитет на многе болести - то сви знамо. Али како функционишу вакцине? Како вакцине покрећу имуни одговор тела да би биле ефикасне и безбедне? Од којих болести штите вакцине и које су њихове врсте?

Вакцинесматрају се једним од највећих успеха медицине. Захваљујући вакцинама и вакцинацијама могуће је спречити многе озбиљне болести – оне које су у прошлости изазивале епидемије и десетковале човечанство. Вакцинације су дозвољене, између осталог да потпуно елиминише вирус малих богиња и полиомијелитиса типа 2 и 3, као и да значајно смањи инциденцу и морталитет од болести као што су велики кашаљ, тетанус, богиње и туберкулоза.

Веза између имунитета и развоја заразних болести уочена је још у средњем веку, када је откривено да људи који су оболели од заразне болести обично више од ње не оболевају. Ово запажање подстакло је тадашње лекаре да покушају са препаратима који су имали за циљ да заштите од инфекције.

Историјски извори извештавају о покушајима стварања вакцина, укљ. од прашкастих краста од малих богиња или секрета узетог од људи са лакшим обликом болести – препарати на њиховој основи су затим давани, са различитим резултатима, особама које још нису оболеле од болести. Прва права вакцина, међутим, створена је много касније, у 18. веку, а развио ју је британски лекар Едвард Џенер.

Његов експеримент, који се састојао у инокулацији осмогодишњег дечака вирусом крављих богиња, показао се успешним - дечак је постао имун на мале богиње, једну од највећих пошасти човечанства.

Вакцина - шта је то? Како функционишу вакцине?

Вакцинаје препарат чији је задатак да изазове имуни одговор сличан оном који тело добија на природан начин, односно у контакту са бактеријама или вирусима. Ово вам омогућава да стекнете имунитет сличан оном након болести или инфекције - али без да се разболите.

Вакцине се дају да би се тело заштитило од тешког тока болести и њених компликација. Чак и ако је вакцинисана особасе разболи, ток инфекције је много блажи него што би био без вакцинације.

Типови вакцина

Вакцина садржи један или више антигена – зато се неке вакцине, тзв. моновалентне вакцине штите само од једне болести (нпр. вакцина против туберкулозе) и друге, тзв. поливалентне вакцине штите од разних инфекција (нпр. ДТП вакцина против дифтерије, тетануса и пертусиса).

Ови антигени се добијају из живих или убијених (инактивираних) патогена, њихових фрагмената (који су претходно посебно пречишћени) или метаболичких производа, антигени за вакцине се такође производе генетским инжењерингом.

Због коришћеног антигена, вакцине се деле на:

  • жива атенуирана вакцина (одбијена ) садржи микроорганизме који су способни да се размножавају и под нормалним условима могу довести до развоја инфекције, али су захваљујући модификацијама лишени патогених својства. Живе вакцине укључују, на пример, вакцину против туберкулозе. Живе вакцине се дају у једној дози јер изазивају снажан имуни одговор у телу.
  • инактивирана вакцина, тј. убијена вакцина , садржи инактивиране микроорганизме - односно инактивиране (нпр. радијацијом или високом температуром. Такве вакцине укључују, на пример, вакцину против крпељног енцефалитиса. Инактивиране вакцине се примењују у неколико доза - са сваком следећом дозом) ниво антитела се повећава и отпорност организма на овај одређени патоген или патогене Инактивиране вакцине укључују токсине, који садрже токсине са антигенским својствима, али су лишени вируленције (такав анатоксин је, на пример, компонента тетануса Т и Д дифтерија присутни у ДТП вакцини
  • подјединична вакцина- садржи фрагменте микроорганизама у комбинацији са носачима, нпр. протеинским носачима.
  • рекомбинантна вакцина- вакцина у којој постоје или антигени или супстанце које треба да стимулишу њихову производњу, добијене генетским инжењерингом, нпр. уградњом генетског материјала вируса или бактерије у ћелије квасца или сисара.У групи ових вакцина су добро познате вакцине против хепатитиса Б. Рекомбинантне вакцине укључују и векторске вакцине у којима се мРНК патогена уноси у други, модификовани вирус. Након примене такве вакцине, производе се протеини патогена против којих треба да се створи имунитет (на пример, тако функционише вакцинаАстраЗенеца против ЦОВИД-19). Рекомбинантне вакцине су такође мРНА вакцине (нпр. Пфизер-БиоНТецх вакцина против ЦОВИД-19).

Постоје и друге супстанце у вакцинама, као што су адјуванси (за јачање имунолошког одговора тела), конзерванси и стабилизатори.

Од којих болести штите вакцине?

До сада развијене вакцине штите од многих болести – неке од њих штите од појаве неколико различитих болести, на пример вакцина против пнеумокока штити од сепсе, упале плућа, отитиса и менингитиса.

Болести од којих се може заштитити захваљујући вакцинама укључују:

  • грип
  • ЦОВИД-19
  • дифтерија
  • велики кашаљ
  • тетанус
  • туберкулоза
  • болести узроковане Хаемопхилус инфлуензае типа б (Хиб) - нпр. менингитис, епиглотитис, сепса, пнеумонија, флегмон поткожног ткива
  • крпељни енцефалитис
  • инвазивна менингококна болест
  • оспице
  • водене богиње
  • ротавирусна дијареја
  • рубеола
  • прасе
  • хепатитис Б
  • беснило
  • проклетство
  • жута грозница
  • хеморагична грозница.

Тренутно се постојеће вакцине стално побољшавају, а рад на новим вакцинама, на пример против ХИВ-а или маларије, још увек траје. Истраживачи такође раде на вакцинама против рака, као и на вакцинама против алергија.

Категорија:

Комплет за пацијента