О мигрени и савременим методама лечења ове најчешће неуролошке болести у 21. веку разговарамо са др Евом Чапинском-Циепијелом, неурологом специјализованом за лечење мигрене и чланом одбора Пољског друштва за главобољу.
Бол је сигнал да се нешто узнемирујуће дешава у телу. Да ли је главобоља знак да нешто не ради како треба у вашој глави?
Ева Цзапинска - Циепиела:Није нужно. Главобоље, тзв секундарне, или симптоматске, које указују на патолошке промене, на пример, интрацеребрално крварење или тумор на мозгу, чине само делић процента свих главобоља. Најчешћи су тзв примарне главобоље, укључујући и тзв психогена или тензиона главобоља повезана са стресом. Око 60 одсто њих то доживи. Европљани.
А у коју категорију спада мигрена?
Е.Ц.-Ц.:Мигренске главобоље су међу примарним главобољама. Научне студије све више указују на генетске детерминанте мигрене. Знамо да постоје одређени гени који вас могу предиспонирати за мигрену, али не знамо који и колико их има. Вероватно су ови гени одговорни за квар јонских канала и неуротрансмитера у мозгу, што доводи до појаве хиперексцитације, односно прекомерне стимулације нервних ћелија. Овај феномен заузврат изазива ослобађање инфламаторних супстанци као што је ЦГРП на периферним завршецима тригеминалног нерва, који има своје језгро у можданом стаблу. Деловање инфламаторних супстанци изазива ширење менингеалних артериола, односно грана каротидне артерије, а пошто су оне богато инервиране, њихово опуштање изазива бол.
То значи да би моја бака патила од мигрене, и она би ме једног дана "стигла" …?
Е.Цх.-Ц.:Релак. Не морају сви са породичном историјом мигрене да је имају. Да ли ћете патити од мигрене, зависи од тога да ли имате у глави оно што ми називамо „пејсмејкером мигрене“, односно да ли ваш мозак има одређену предиспозицију да генерише абнормалне импулсе или не.
Пошто су "обична" главобоља и мигренски болови тзв. примарне главобоље како их разликујете?
Е.Ц.-Ц.:Према дијагностичким критеријумима. Типични бол мигрене је онај који траје од 4 до 72 сата. Ово је најважнији критеријум. Додатно: овај бол је обичнопокрива половину главе (тзв. полубол), пулсирајући је бол (то је ефекат пулсирања крвних судова), а има и средњи или високи интензитет, па чак и благи физички напор, нпр. пењање уз степенице изазива овај бол још горе. Бол од мигрене такође може бити праћен мучнином, повраћањем и преосетљивошћу на одређене стимулусе, као што су светлост или бука. Да имате болове мигрене, одмах бисте га разликовали од „обичног“.
И ако већ знам да је то бол од мигрене, да ли да идем код њега код доктора?
Е.Цх.-Ц.:То би било најбоље. Нажалост, то није увек случај. Видим пацијенте – јер од мигрене најчешће пате жене – које пате од мигренских главобоља и до 30 година. Зашто се нису раније пријавили? Због тога што су болови били различите јачине, различитог облика, јер су се пацијенти са њима бавили лековима против болова без рецепта, или, нажалост, често се дешава, чули су од својих лекара да „ њихова лепота "да"морају да се навикну на бол"итд. И тек када су мигренске главобоље постале толико јаке или учестале да су изазивале патњу и спречавале их да воде нормалан лични и професионални живот, тада су пацијенти почели да траже специјалисте и лечење.
Ко ће нам помоћи у лечењу мигрене?
Е.Цх.-Ц.:Познајем породичног лекара који лечи главобоље и зна како то да уради. Нажалост - ово је прилично изузетак. Многи лекари умањују мигрену и обесхрабрују пацијенте да се лече. Зато предлажем: идемо код неуролога који ће проверити да ли је потребан неуромиџинг преглед мозга да би се искључили секундарни узроци главобоље, а затим да ли о пацијенту треба да се брине неуролог специјализован за лечење мигрене. Јер није сваки неуролог специјализован за то.
А ако немам резултате таквих специјализованих тестова, шта да донесем "доктору мигрене"?
Е.Цх.-Ц.:Чак и без резултата теста, не долазите код њега "празних руку", јер вам ниједан тест неће рећи толико како сам пацијент и његово искуство. Да ли сте чули за дневник мигрене? Доступне су чак иу згодном и лаком електронском облику као апликације за мобилне уређаје. То су свеске у које пацијент записује податке о главобољама, нпр. када су се појавили, под којим околностима, колико дуго су трајали, који су били симптоми.
Како другачије могу помоћи свом лекару да дијагностикује и лечи мигрене?
Е.Цх.-Ц.:Будите искрени и признајте шта и колико лекова узимате против главобоље. Недавно сам имаопацијент који ми је при 4. посети рекао да узима неке лекове. Јер оне из апотеке без рецепта уопште није рачунао. И пало ми је на памет када су ови престали да раде.
Тачно - ако лекови против болова не делују, шта …?
Е.Цх.-Ц.:Лечење мигрене се заснива на две врсте терапије. Први је тзв хитан третман. Као што име каже, његова сврха је да брзо заустави бол. Користи већ поменуте лекове против болова и тзв триптани. А овде постоје 2 школе. Неки специјалисти почињу са лековима против болова, а затим препоручују триптане. А други, а ја сам један од њих, одмах уводе триптане јер су безбеднији и брже заустављају бол. Ствар је у томе да се триптани и комплексни лекови против болова који садрже више од једног састојка могу користити и до 8 пута месечно, јер када се узимају чешће изазивају тзв. повратне главобоље, тј. болови узроковани вишком лекова против болова.
А друга терапијска метода је …?
Е.Цх.-Ц.:Ово је превентивни третман. Активирају се када пацијент осети да су мигренске главобоље толико јаке или честе да изазивају искључење из свакодневног живота и да се не могу зауставити. Узимање превентивних лекова, односно бета-блокатора, блокатора калцијумових канала, антихипертензива, антиепилептика и антидепресива увек мора бити подржано одлуком пацијента. Ови лекови се узимају стално, сваки дан, без обзира да ли има болова или не. Ови лекови помажу у смањењу трајања и учесталости напада мигрене и симптома који их прате.
Превентивни лекови смањују бол од мигрене, али нису само посвећени лечењу мигрене. Да ли постоје неки лекови који су измишљени посебно за мигрене?
Е.Цх.-Ц.:Да - они су овде. Ово се зове биолошки лекови. Ово је потпуна новина и искорак у лечењу мигрене, иако клиничка испитивања трају већ неколико година. Биолошки лекови су антитела која делују на ове инфламаторне супстанце у менингеалним судовима у завршним стадијумима мигренског бола. За сада је доступан само еренумаб од биолошких лекова, а процес регистрације следећа три: фреманезумаб, галцанезумаб и ептинезумаб је још увек у току.
Дакле, потребан вам је само један таблет …?
Е.Ц.-Ц.:Није таблет. Биолошки лекови за мигрену се узимају као ињекција под кожу у руку или бутину. И таква ињекција се даје једном месечно. Као што је назначено - код оних пацијената који имају болове мигрене 4 или више дана месечно. Важно - тренутно их не могу узимати пацијенти са системским обољењимациркулацију после срчаног или можданог удара, као и труднице и дојиље.
Да ли је тачно да … ботокс се такође користи за лечење мигрене?
Е.Цх.-Ц.:Тачно је, ботулинум токсин се користи, али да будемо прецизни: само за лечење хроничне мигрене, тј. оне код које се јавља главобоља. појављују се најмање 15 дана у месецу, а најмање 8 дана имају обележја мигрене. Ботулинум токсин се убризгава у строго одређена места на глави (чело, слепоочнице, потиљак), врат и рамена. Број ињекција по третману је 31 до 39. Третман се понавља сваких 12 недеља док се не постигне ремисија мигрене.
Докторе, кажете и пишете: особа са мигреном или особа која пати од мигрене?
Е.Ц.-Ц.:Дефинитивно: пати од мигрене. Зато што је мигрена болест. Проклетство је што се и о њој и о самим пацијентима тако олако каже:боли те глава - па шта, узми пудер, прошетај на свежем ваздуху, седи мало и биће готово. И бол не нестаје. Да ли знате да према Светској здравственој организацији први неуролошки узрок инвалидитета код особа млађих од 50 година нису такве болести као што су мултипла склероза или мождани удар, већ мигрена? У својој ординацији слушам разне приче пацијената који годинама живе са мигреном. Неки од њих су одавно остали без посла, породице, престали да сањају, воле, излазе у људе, имају било какве планове. Живе са болом мигрене, а када он нестане страх се да ће се поново појавити. И верујте ми, никада нећу заборавити пацијенткињу са генетски условљеном мишићном атрофијом, која је у инвалидским колицима ушла у моју ординацију и затражила помоћ, рекавши да није пареза руку и ногу, већ да јој мигрена уништава живот.
Ева Цзапинска-Циепиела, МД, ПхДДипломирала је на Медицинском факултету Јагелонског универзитета. Стекла је звање специјалисте неурологије, а потом и доктора медицинских наука на Универзитету у Варшави. Ради у Центру за лечење епилепсије и мигрене у Кракову. У својој клиничкој пракси бави се, између осталог, дијагностика и лечење разних врста главобоља и епилепсије. Завршила је курс дијагностике и лечења мигрене у Риму у оквиру стипендије Европске федерације главобоља и клиничку праксу на клиници Кристијан Доплер у Салцбургу. У Истанбулу је добила сертификат стручњака за лечење хроничне мигрене ботулинум токсином и од тада обучава лекаре у Пољској за коришћење ове методе. Члан је одбора Пољског друштва за главобољу. Коорганизује годишњу конференцијупосвећена лекарима и психолозима „Психосоцијални аспекти епилепсије“ у Кракову.