Меланотропни хормон (меланотропин, МСХ) је хормон који одређује боју коже. Углавном се производи као одговор на сунчево зрачење и изазива тамњење коже, односно сунчање. Вреди сазнати како се производи, која је његова важност и које друге активности има меланотропин.
Меланотропни хормон( меланотропин ,МСХ ) производи се и излучује у крв од стране хипофиза мозак, односно њен средњи део.
Меланотропин је полипептидни хормон, направљен је од супстанце која се зове проопиомеланокортин, из које се одвајају узастопни фрагменти олигопептида.
Процес тамњења назива се пост-транслациона протеолиза, а њени производи, осим меланотропина, су и на пример адренокортикотропни хормон који регулише функцију надбубрежних жлезда.
Са биохемијске тачке гледишта, постоје три меланотропна хормона: α-МСХ, β-МСХ и γ-МСХ, њихово деловање је идентично, само се мало разликују по јачини утицаја.
Меланотропин: МСХ акција
Меланотропин првенствено утиче на меланоците. То су ћелије које производе и складиште пигмент – меланин, који се налазе у базалном слоју епидермиса, а у малој количини и у оку и унутрашњем уху, регулишући боју структура у којима се налазе, посебно коже и коса.
Ефекат меланотропина је углавном да стимулише меланогенезу, односно процес синтезе меланина у меланоцитима, што резултира тамнијом бојом коже или косе.
Поред тога, због свог порекла и начина на који се производи, меланотропни хормон је структурно сличан адренокортикотропном хормону, стога има благо слично дејство са њим.
Укључује стимулисање лучења кортизола и неких андрогена, хормона одговорних за одговор на стрес и мушки изглед, респективно.
Такође је примећено да меланотропин слабо потискује апетит и утиче на сексуално узбуђење.
Много мање важна улога МСХ је регулација ресинтезе родопсина (пигмента присутног у мрежњачи) и прилагођавања вида мраку, значај меланотропина у овом процесу је минималан, јер се ова регулација дешава кроз промене у величини зенице.
Меланотропни хормон: регулација секреције
Меланотропин јеослобађа се углавном као одговор на УВ зрачење да би произвео више пигмента - меланина. Повећањем количине пигмента, дубљи, осетљивији слојеви коже су заштићени од зрачења.
Из непознатих разлога, концентрација меланотропина се повећава током трудноће, што се преводи у нешто тамнију боју коже код трудница.
Инхибиција лучења меланотропина се јавља као одговор на кортизол, адреналин и норадреналин - хормоне које производе надбубрежне жлезде, ово је такозвана повратна информација.
Ова регулатива се заснива на МСХ који стимулише производњу ових хормона, а њихов раст је инхибиран МСХ, захваљујући чему је концентрација ових супстанци релативно константна.
Уобичајени је претходник и сличност структуре меланотропина са хормонима надбубрежне жлезде узрокује да се код хипотиреозе овог органа може уочити тамна боја коже, односно цизија.
То је зато што недостатак хормона надбубрежне жлезде стимулише хипофизу да лучи АЦТХ, који, због своје сличности са МСХ, стимулише синтезу меланина у кожи.
Такође је примећена веза између концентрације МСХ и лептина, повећава производњу меланотропног хормона, његово главно деловање је да регулише унос хране и управљање енергијом. Лептин производе адипоцити, односно ћелије масног ткива.
Синтетички меланотропин
Напредне лабораторијске методе су омогућиле да се синтетишу аналоги МСХ - хормони различите структуре, али сличних ефеката. Њихова употреба у медицини је веома ограничена и нису одобрени за продају у свим земљама.
Прве студије извештавају о могућности њиховог лечења са: порфиријом, неким раком коже и поремећајима либида.
Меланотропни хормон производи хипофиза, а његови ефектори су меланоцити, чија стимулација повећава количину пигмента у кожи и чини је тамнијом.
Повећана производња МСХ јавља се првенствено као одговор на УВ зрачење, тј. сунчево зрачење.