Норадреналин је неуротрансмитер, али и хормон. Сложено делује и на активност самог мозга, а норепинефрин утиче на многе различите процесе у телу, попут повећања крвног притиска и стимулације разградње масног ткива. Норепинефрин и његов утицај на појединачне рецепторе у вези са њим је толико значајан да лекари користе сазнања о њима – лекови који утичу на норадренергички систем користе се у лечењу хипертензије и депресије.
Норадреналин(такође познат каонорепинефрин ) у људском телу је првенствено један од главних неуротрансмитера у нервном систему, ово једињење - лучи се пре надбубрежних жлезда - такође игра улогу у телу као један од хормона. Назив овог молекула потиче од надбубрежне жлезде - реч норепинефрин потиче од латинског израза који се може превести као "око бубрега".
Норадреналин се може наћи у структурама централног нервног система, где га лучи тзв. норадренергички неурони. Међутим, овај неуротрансмитер такође игра важну улогу у самом аутономном систему – поред адреналина, норепинефрин је основни неуротрансмитер у симпатичком нервном систему.
Норадреналин: хемијска структура и синтеза
Норепинефрин је класификован као један од катехоламина (моноамина). Настаје у сложеном циклусу промена у коме је примарни супстрат аминокиселина тирозин. Први производ створен у комплексној синтези норепинефрина је Л-ДОПА. Ово једињење заузврат производи допамин, који се - у реакцији коју катализује ензим допамин β-хидроксилаза - трансформише у норепинефрин.
Норадреналин: ефекти зависе од типа стимулисаних рецептора
Не може се рећи да норепинефрин увек делује на исти начин. Па, ефекти стимулације ћелија норепинефрином уско зависе од тачног норадренергичког рецептора за који се супстанца везује. Постоји најмање пет норадренергичких рецептора и то су следећи рецептори:
- α1: рецептори који се налазе углавном у глатким мишићима, чија активација доводи до контракције ове врсте мишићних ћелија,
- α2: пресинаптички рецептори (налазе се напресинаптички крај синапсе, односно онај који ослобађа неуротрансмитере у синаптички расцеп), у коме везивање норадреналина за њих доводи до инхибиције даљег ослобађања норадреналина или других неуротрансмитера са датог пресинаптичког краја,
- β1: главно место где се налазе ови рецептори су ћелије срчаног мишића, које их стимулишу, између осталог, за повећање откуцаја срца, али и за повећање контрактилности кардиомиоцита,
- β2: рецептор присутан на ћелијама глатких мишића у бронхима, гастроинтестиналном тракту или у крвним судовима, стимулација ових рецептора доводи до опуштања мишића; стимулација β2 рецептора такође доводи до активације ензима гликоген фосфорилазе, што резултира појавом гликогенолизе,
- β3: врста норадренергичких рецептора који се налазе углавном у ћелијама масног ткива, њихова стимулација норадреналином доводи до липолизе (тј. разградње масног ткива).
Норадреналин: деловање норадреналина у нервном систему
Уопштено говорећи, норепинефрин - баш као и адреналин - може се третирати као једна од основних супстанци која мобилише тело да буде спремно и чини га спремним да прихвати различите изазове. Међутим, функције норепинефрина у структурама нервног система су другачије него у другим органима људског тела.
У централном нервном систему, највећи кластери адренергичких неурона (нервне ћелије које производе норепинефрин) налазе се у плавичастом делу моста у мозгу. Ови неурони, међутим, усмеравају своје нервне завршетке (аксоне) у бројне области нервног система где се налазе адренергични рецептори – комбинација норепинефрина са овим рецепторима доводи до појаве ефеката овог неуротрансмитера. Са плавичастог места, аксони се усмеравају на структуре као што су, на пример, таламус, амигдала или хипоталамус, крајеви адренергичких неурона су такође усмерени ка можданој кори, стријатуму или центрима у кичменој мождини.
Ефекти норепинефрина на нервни систем су најмање неколико, а најважнији су ефекат ове супстанце на:
- повећање пажње и будности,
- побољшање процеса памћења нових информација, али и подстицање присећања претходно запамћених информација,
- побољшање способности концентрације.
Норадреналин: дејство на појединачне органеорганизма
Реакције које се јављају у телу под утицајем норепинефрина су у основи типичан одраз функције симпатичког нервног система, односно дела аутономног нервног система задуженог да мобилише тело и припреми га. борити се или бежати. Међу разним појавама које се јављају услед стимулације органа норадреналином могу се поменути следеће:
- повећање крвног притиска (сужењем крвних судова),
- повећање глукозе у крви (ово се дешава кроз неколико различитих механизама, повећање глукозе у крви је због поменуте повећане активности гликоген фосфорилазе, али и због чињенице да панкреас повећава лучење глукагона под утицајем норадреналина) ,
- проширење зеница,
- повећава ослобађање ренина у бубрезима, као и задржавање натријума у телу,
- повећава разградњу масног ткива,
- успоравање перисталтике у дигестивном тракту и смањење дотока крви у структуре укључене у варење хране (прерасподела крви у овом случају има за циљ да је пренесе чак и до мишића, срца или мозга – тј. оне структуре које су најважније у случају потребе да се тело мобилише да делује).
Норадреналин: употреба норадреналина и ефекат на адренергичке рецепторе у медицини
Сам норадреналин се понекад користи као лек, индикован је углавном у условима опасним по живот. Главна индикација за примену норепинефрина је септички шок. У овој јединици, као резултат генерализоване вазодилатације, крвни притисак опада, па самим тим давање норадреналина пацијенту (који ипак сужава зидове артерија) изазива повећање крвног притиска.
У лечењу разних болести медицина користи не само сам норепинефрин, већ и препарате који утичу на норадренергичке рецепторе. Примери укључују:
- препарати из групе бета-миметика: ови лекови (као што су салбутамол или фенотерол) се користе, између осталог, у код пацијената са астмом и њихова употреба - опуштањем мишићних ћелија у дисајним путевима - доводи до бронходилатације,
- средства из групе бета-блокатора (нпр. метопролол, бисопролол): блокатори бета-адренергичких рецептора се користе, између осталог, у код пацијената са артеријском хипертензијом, али и код пацијената са срчаним аритмијама (нпр. атријална фибрилација),
- лекове из групе алфа-блокатора (нпр. доксазосин):Ови агенси се користе, као и бета-блокатори, у лечењу хипертензије, али и код пацијената са хиперплазијом простате,
- препарати из групе алфа-агониста: лекови који стимулишу α2-адренергичке рецепторе (тј. оне рецепторе чија стимулација доводи до смањења ослобађања норепинефрина из нервних ћелија) могу се користити у лечењу хипертензије – пример такав лек је метилдопа, који је један од основних антихипертензивних лекова који се користе код трудница.
Препарати који утичу на норадренергичку трансмисију у нервном систему такође играју важну улогу у психијатрији. Пример употребе ових лекова је лечење депресије – код пацијената који болују од ове болести користе се, на пример, СНРИ лекови (инхибитори поновног преузимања серотонина и норадреналина). Препарати који повећавају ослобађање норепинефрина (као што су, на пример, деривати амфетамина или метилфенидат) се понекад користе у случају АДХД-а, код којих се дефицит концентрације и пажње теоретски може повезати са недостатком норадреналина у структурама централног нервног система.
О ауторуЛук. Томасз НецкиДипломирао је на медицинском факултету Медицинског универзитета у Познању. Обожавалац пољског мора (најрадије шета дуж његове обале са слушалицама у ушима), мачака и књига. У раду са пацијентима фокусира се на то да их увек саслуша и проведе онолико времена колико им је потребно.Прочитајте више чланака овог аутора