Зашто неки људи скоро да уопште не осећају глад, док други стално имају огроман апетит? Ово је због компликованог механизма осећаја глади и ситости, који је у великој мери контролисан хормонима.
Центар глади и ситостије хипоталамус - део мозга који координира многе виталне функције. Постоји много начина да добијете сигнале који повећавају или смањују апетит. Први тип информација које се преносе у мозак сумоторни сигнали , који се односе на контракцију и ширење зидова желуца. Када дуго ништа не једемо, зидови желуца се скупљају, а долази до тзв Механорецептори говоре мозгу да смо гладни. Након оброка, стомак се пуни и шаље сигнал мозгу да заврши са јелом (треба и до неколико минута, па запамтите да устанете од стола помало незадовољни).
Друга врста сигнала који се шаљу у хипоталамус су тзвметаболички сигнали . Након варења оброка, у крви се повећава ниво једињења која су производи метаболизма угљених хидрата, масти и протеина. Висок ниво ових састојака (укључујући глукозу, слободне масне киселине или аминокиселине) даје сигнал ситости, који траје све док их тело не искористи.
Како хормони контролишу наш апетит?
Најсложенији механизам контроле апетита јехуморални механизам , који је повезан са лучењемхормонадиректно или индиректно у мозак и изазивање одговарајућих одговора. Најважнији од њих су:
- ХОЛЕЦИСТОКИНИН - хормон који под утицајем хране луче зидови танког црева, изазива ширење зидова желуца и осећај ситости;
- ИНЗУЛИН - лучи га панкреас, повећава ниво глукозе у крви и активира производњу ЛЕПТИНА, који повећава осећај ситости и инхибира производњу неуропептида одговорног за осећај глади;
- СЕРОТОНИН - хормон среће - потискује апетит углавном за угљеним хидратима.
Сложеност и мноштво механизама осећања глади и ситости онемогућава да се утврди који је од њих одлучујући. Ствар се додатно компликује чињеницом да начин рада појединих механизама зависи од генетске предиспозиције или физиолошког стања организма. На пример, произведен лептину масном ткиву требало би да потисне апетит у много већој мери код гојазних људи него код оних нормалне тежине. Познато је, међутим, да људи са вишком килограма развијају отпорност на овај хормон, што отежава одбијање хране. Важне су и традиције, културе и навике у исхрани научене од детињства. Док не разумемо сва ова питања и не третирамо их као целину, нећемо моћи да се боримо против пошасти гојазности.
Како се здраво борити против глади?
Зими једемо више
Механизми глади и ситости су допуњени термалним сигналима које шаљу терморецептори који се налазе нпр. на кожи. Они су повезани са потребом одржавања константне телесне температуре, без обзира на температуру околине. То су термални сигнали који су одговорни за повећање апетита зими и за његово смањење у врућим данима или током грознице.
"Здровие" месечно
Погледајте галерију од 9 фотографија