Право на здравствену заштиту у Пољској произилази из чл. 68 сец. 1 Устава Републике Пољске. Сва права пацијената у Пољској су резултат ове одредбе. Право пацијената у Пољској је такође условљено постојањем низа закона и прописа.
Права пацијенатау Пољској су загарантована уставом и законима, од којих су најважнији:
- Закона о правима пацијената и омбудсману за права пацијената (Зборник закона из 2012. године, тачка 159)
- Закона о заштити менталног здравља (Јоурнал оф Лавс оф 2011, бр. 231, ставка 1375, са изменама)
- Закон о здравственим бенефицијама које се финансирају из јавних средстава (Зборник закона из 2008. године, бр. 164, тачка 1027, са изменама и допунама)
Права пацијената: право на здравствене бенефиције
Здравствене службе у Пољској морају увек да испуњавају захтеве медицинског знања, на основу доступних метода и средстава за превенцију, дијагностиковање и лечење болести. Њих треба да обављају лекари, стоматолози, медицинске сестре, бабице, лабораторијски дијагностичари са дужном пажњом и у складу са принципима професионалне етике, а у случају ограничених могућности пружања одговарајућих услуга – да користе поуздане, засноване на медицинским критеријумима, отворени поступак утврђивања редоследа приступа услугама. Поред тога, сваки пацијент у Пољској има право на хитну медицинску помоћ у здравственим установама због опасности по здравље или живот пацијента.
Права пацијената: право на приговор
Штавише, сваки пацијент има право да приговори на мишљење или одлуку лекара. Овај пропис се налази у чл. 31-32 Закона о правима пацијената и омбудсману за права пацијената. Из тога произилази да сваки пацијент или његов законски заступник могу приговорити мишљењу или одлуци лекара ако утичу на права или обавезе пацијента по закону. У складу са Законом о занимањима лекара и стоматолога, бављење професијом подразумева и издавање лекарских мишљења и уверења од стране лица са потребним квалификацијама, потврђеним релевантним документима.
Право на приговор не укључује лекарска мишљења или одлуке, у случају којих постоји другачији жалбени поступак, као у случају одлука које се односе на Завод за социјално осигурање, решење оинвалидности, одлуке медицине рада или медицинске дијагнозе. Приговор се подноси Лекарској комисији при Заштитнику за права пацијената, преко Заштитника грађана, у року од 30 дана од дана мишљења или одлуке лекара који одлучује о здравственом стању пацијента. Лекарска комисија, на основу медицинске документације, а по потреби и након прегледа пацијента, одмах, најкасније у року од 30 дана од дана подношења приговора, доноси решење. Лекарску комисију чине три лекара које именује омбудсман за права пацијената, међу којима су два лекара исте специјалности као и лекар који је донео мишљење или решење. Лекарска комисија одлучује на основу детаљне анализе медицинске документације пацијента и, ако сматра да је потребно, након прегледа пацијента. На поступак пред Лекарским одбором не примењују се одредбе Законика о управном поступку. Дакле, одлука је коначна и против ње се не може уложити жалба вишем органу
Права пацијената: посебна права
Посебна права дају се корисницима због ратног инвалидитета, инвалидности стечених од стране бораца и репресивних лица, као и даваоцима крви са ознаком „Заслужни почасни давалац крви“ и даваоцима трансплантација са ознаком „Заслужни давалац крви“. Основни лекови, комплементарни лекови и лекови на рецепт се издају примаоцу на основу рецепта, уз плаћање:
1) паушални износ - за основне лекове и лекове на рецепт припремљене од фармацеутских сировина, под условом да је прописана доза лека на рецепт нижа од најмање дозе готовог лека у чврстом облику који се користи орално;
2) у износу од 30 одсто или 50 одсто цене лека - за комплементарне лекове.
Ратни војни инвалиди и репресивна лица, њихови супружници који су искључиво зависни од њих, као и удовице и удовице палих бораца и умрлих ратних војних инвалида и репресивна лица, који имају право на породичне пензије, имају право на бесплатну набавку лекови означени симболима "Рп" или "Рпз", примљени у промет на територији Републике Пољске.
У области примарне заштите, пацијентима треба пружити услуге сваки пут када оду код лекара. Дакле, у случају његовог одсуства, медицинска установа је дужна да успостави замену.