Додаци исхрани су, у светлу закона, препарати који су храна, а не лек. Они не могу да излече ниједну болест, али су понекад веома потребни. Када је вредно посегнути за суплементима? Како користити суплементацију да бисте себи помогли, а не нашкодили себи?
Суплементису дизајнирани да допуне нашу исхрану хранљивим материјама које се налазе у природној храни - витаминима, минералима и другим супстанцама са физиолошким дејством. Последња група укључује не само хемијска једињења, већ и биљне екстракте (нпр. гинко билоба, гинсенг, валеријана) који се не налазе у храни. Препарати који их садрже су тзв граничних производа, јер је тешко утврдити да ли су и даље суплементи исхрани или биљни лекови.
Претпоставља се да ћемо у 2013. години потрошити 2,9 милијарди ПЛН на ове производе, што значи да ће статистички Пољак на њих потрошити око 54 ПЛН. Није много, с обзиром да их неки од нас уопште не купују, други ће на њих потрошити много новца. Питање је само да ли је то потребно? Неки тврде да су дијететски суплементи неопходни за одржавање здравља, други тврде да је довољно правилно јести. Ко је у праву?
Суплементи неће заменити мудру исхрану, али могу подржати тело
Добро избалансирана исхрана обезбеђује све супстанце које су нашем телу потребне. Међутим, не успевају сви Пољаци да га свакодневно користе, због чега могу имати недостатке одређених хранљивих материја које би требало допунити дијететским суплементима. Шта нам можда недостаје? Свакако витамин Д. Истраживања су показала да је његова концентрација у крви просечног Пољака прениска бар пола године због климатске зоне у којој живимо. Немамо довољно сунца, а већину овог витамина кожа синтетише под утицајем ултраљубичастих зрака. Такође немамо у изобиљу фолне киселине (витамина Б9), јер наша исхрана покрива дневну потребу за овим састојком само у 50%. С друге стране, не недостају нам витамини антиоксиданси (А, Е и Ц). Међу минералима је свакако прениска потрошња калцијума (чак половина) и магнезијума (међутим, то нису велики недостаци). Жене у другом тромесечју трудноће можда немају довољно гвожђа, а све оне које не једу омега-3 масне киселине два пута недељно. Нашеисхрана такође садржи превише влакана - просечан Пољак их поједе око 20 г дневно, али би требало да буде 30 г.
Чувајте се високих доза - суплементи се могу предозирати
Узимајући више препарата у исто време, можемо предозирати неким витаминима и минералима, који могу бити опасни по здравље. Студије спроведене почетком овог века показале су да, на пример, синтетички антиоксиданси као што су бета-каротен или витамин А, узети у великим дозама, повећавају оксидативни стрес (тј. оштећују дејство слободних радикала), а не спречавају га. Такође треба имати на уму да вишак једне компоненте може довести до недостатка друге, нпр. ако дуго користимо бета-каротен у високим дозама, концентрација витамина Е може да се смањи. И лако се предозирати, не само због употребе неколико производа. Многи прехрамбени производи су обогаћени витаминима и минералима. Ако додатно узимамо дијететске суплементе, можда имамо превише хранљивих материја. Његовом вишку може допринети и облик дијететског суплемента. Код неких људи који су користили препарате у облику шумећих таблета, дневни унос неке минералне или витаминске компоненте је вишеструко премашен. Били су третирани као укусно газирано пиће.
Консултујте свог лекара
Пре него што посегнемо за било којим додатком исхрани, требало би да се консултујемо са лекаром. Прво, можда нам уопште неће требати суплементација. Друго, може се испоставити да због нашег здравственог стања не треба узимати производе са специфичним састојцима, нпр. калцијум и препарати са брусницом (велика количина оксалата) се не препоручују особама са каменом у бубрегу, а препарати са бета-каротеном за пушаче. Осим тога, дијететски суплементи могу да ступају у интеракцију са лековима, ослабе или појачају њихов ефекат, на пример екстракт белог лука не треба узимати у комбинацији са неким антибиотицима, а гинсенг не треба узимати са контрацептивним пилулама. Треће, лекар ће препоручити додатак исхрани, за који је уверен да има позитивне ефекте на здравље и да је потребан пацијенту.
Увођење суплемената на тржиште не захтева клиничка испитивања
Процењује се да око 3.000 нових дијететских суплемената изађе на тржиште сваке године. Њихова регистрација је много једноставнија и јефтинија него у случају лекова чија се ефикасност и безбедност морају потврдити клиничким испитивањима. Довољно је канцеларији која је подређена главном санитарном инспектору доставити одговарајућу документацију у којој се, између осталог, наводи, информације о саставу производа и његовом утицају на здравље. Главни инспектор може, али не мора, да спроводи увиђајда се разјасни да ли су у складу са стварношћу. Од децембра 2012. године, уколико би произвођач желео да на амбалажи стави додатне информације (тзв. здравствене тврдње), мора се позвати на листу таквих тврдњи коју је припремила Европска комисија на основу научних истраживања. Они потврђују да одређени састојак у одређеној дози позитивно утиче на здравље.
месечник "Здровие"