Жалимо се на квалитет воде из славине у градовима. Неукусно је, али барем пажљиво испитано и дезинфиковано. Половина Пољака црпи воду из сопствених доза, која, иако не мирише на хлор, може бити контаминирана.
Водау преко трећине пољских бунара је лоша. Не поштујемо безбедносна правила. Од уштеда по селима правимо прокишњаве септичке јаме како би их ређе празнили (садржај цури у земљу и трује водоносне слојеве). Осамдесетих година прошлог века у бившем војводству Пłоцк била је епидемија леукемије, каже Богуслава Добровска, шеф лабораторије у санитарно-епидемиолошкој станици Варшавског округа. Становници нису поштовали прописе да бунаре треба држати на одговарајућој удаљености од септичких јама и господарских објеката и годинама су несвесно пили нешто што је канализација.
Пестициди трују воду
Терен одређује шта може ући у воду. На селу, посебно у близини пољопривредних површина, највећу опасност представљају састојци средстава за заштиту биља (пестициди) и ђубрива која садрже амонијумове соли или једињења азота. Најопаснији су нитрити настали из нитрата. Блокирају хемоглобин, а онда крв не испоручује кисеоник ћелијама. Ово узрокује цијанозу код новорођенчади и старијих особа и може чак бити фатално.
Заузврат, у близини великих агломерација, тло продире, између осталог, кроз индустријски отпад, а са њима и тешки метали олово, арсен, кадмијум, жива. После много година, пијење контаминиране воде доводи до озбиљних болести, јер се штетне материје акумулирају у нашем телу. Чак и ако је концентрација олова у води нижа од дозвољене у Пољској и износи 0,01 мг/л, пијући литар такве воде дневно, 20 година уносимо у организам 73 мг овог метала, а после 65 година.. 230 мг!
ВажноЗа физичко-хемијски тест воде довољна је пластична флаша минералне воде од 1,5 литара (не за сок или пиће, јер материјал задржава мирисе). За бактериолошки преглед добијамо упутство и посебно припремљену, стерилисану и добро упаковану бочицу од 250 мл, која има рок трајања око 2 недеље. Отвара се пре пуњења воде. Депозит за ову флашу у Варшави је око 20 ПЛН. Комплетан преглед кошта око 295 ПЛН. Од тренутка када се узорак достави у лабораторију, потребно је 7-10 дана за резултате.
Третман воде код куће
Да бисте сазнали, најбоље је да узорак однесете у санитарну станицу. У лабораторији се утврђује замућеност, боја, мирис, укус и садржај тешких метала, једињења азота (амонијак, нитрити, нитрати), гвожђа и мангана, као и тзв. укупна тврдоћа (количина калцијума и магнезијума која показује да ли је омекшивач користан за прање). Такође се врши анализа на присуство посебно опасних бактерија. Такав тест је довољан за дуги низ година, али га треба понављати кад год се нешто промени у близини, на пример, када се гради индустријско постројење.
Третман зависи од обима контаминације. Ако је количина гвожђа и једињења мангана прекорачена два или три пута, довољан је филтер са картриџом са активним угљем, који упија и непријатне мирисе и вишак гвожђа и мангана (али се филтер брзо зачепљује). Чак и када су норме прекорачене, такав филтер ће бити довољан у кући на парцели. У кући током целе године – али не. Уградите средство за уклањање гвожђа и манган са грубим до најфинијим слојевима ломљене цигле, шљунка и песка. На њима се таложе сви неповољни односи, баш као у природи.
Воду контаминирану бактеријама или која садржи вишак тешких метала, нитрата или нитрозамина, морамо одмах престати да пијемо. Најбоље је покушати да се повежете на локални водовод. Или купите добар филтер, који показује резултате Министарства здравља и скале прекорачења штетних материја у продавници.
Најтемељније чисте уређаје који раде на принципу реверзне осмозе. Уклањају све. Нажалост, након проласка кроз такав филтер, вода је потпуно без јона. Такође снижава свој пХ са неутралног пХ од 7 на кисели пХ од 6 и испод шест, што је неповољно за особе склоне хиперацидности. Зато, хајде да купимо филтере који раде у две фазе, односно прво пречишћавају, а затим минерализују воду.
Сопствена вода, али шта?
Ако желимо да будемо здрави, морамо водити рачуна о висококвалитетној води. Вреди схватити да је загађеност животне средине толико велика да не можете рачунати на добру воду ако је бунар дубок само неколико метара. Црна вода са слоја 6-10 м није погодна за пиће. А ако немамо другу опцију и морамо да их користимо, они захтевају лечење.
Подземне воде које се акумулирају у узастопним водоносницима продиру кроз слојеве песка, иловаче и глине и тако се чисте. Дакле, бунари треба да буду избушени најмање 12-15 м.
Без обзира на дубину, вода може испасти иронија. Није ништа озбиљно. Гвожђе је део хема у хемоглобину изахваљујући њему крв снабдева ткива кисеоником. Манган, присутан са гвожђем, налази се у ензимима који су укључени у биохемијске процесе у људском телу. У прихватљивим количинама (гвожђе 0,2 мг/л, манган 0,05 мг/л) неприметне су, али претерано мењају боју и укус воде.
Бушотину треба да избуши бунар који зна како и где да то уради и који је у стању да обезбеди унос. Према прописима, удаљеност од најближе септичке јаме или депоније стајњака мора бити најмање 15 м. Нови бунар захтева дезинфекцију. У њега се сипа препарат хлора и након 48 сати вода се испумпава. Вреди проверити да ли је дезинфекција била ефикасна и да ли нема бактерија.