Снажан, парализирајући страх може да вас обузме при погледу на паука или пса. Ако сте уплашени при помисли да напустите свој дом или имате секс, осећате се анксиозним. Када се развије у фобију, може вам уништити живот. Почните да се борите против неоправданог страха!

Човек од 50 година има чудан покрет: покушава да стави ноге само на средину плочника. Понекад комично скочи да им не згази ивицу. Када коначно прође пут, покушава да уђе у ресторан. Али она стоји на својим вратима добрих неколико минута (пушта све да никог не дира). Са гађењем узима први сто на ивици (уосталом, многи гости из бара су раније седели овде - одвратно!), вади пластични прибор за јело, пластичне рукавице и тањир за једнократну употребу. Он чека конобарицу, а када она дође, човек се понаша као копиле, вређа је. По повратку кући, она пере руке хипоалергеним сапуном и одмах их баца у канту за отпатке. Сваки пут користи нову коцку. Овај човек пати од низа опсесивних понашања ифобија , укључујући социјалну фобију коју је најтеже лечити. Иако је само протагониста познатог филма „Не може бити боље“ (Главну улогу је играо Џек Николсон, а његово понашање изазива смех у биоскопској сали), у ствари, овакавстраховиспречава болеснике да нормално функционишу на фобијама. – Тим више што неки људи уопште нису свесни болести. Уче да живе са тим и избегавају ситуације у којима би се могли плашити. Међутим, то није увек случај. А нелечене фобије доводе до јакедепресије , неуроза и озбиљних менталних обољења - објашњава др Дариусз Мациеј Мисзка, психијатар Психијатријске клинике Медицинског универзитета у Варшави.

Анксиозност прати већину менталних поремећаја

У здравом разуму, да бисмо описали најједноставније непријатне емоције користимо термине "страх" и "страх" наизменично. Међутим, они имају другачије значење. – Страх је сасвим нормалан код здравих људи. То је заштитни сигнал, урођена реакција тела на претећи стимулус, објашњава др Магдалена Прентка, психолог из Бидгошча. - Бавимо се тиме када је претња стварна, на пример губитак вољене особе, посла, друштвеног положаја, имовине или директна опасност по здравље илиживот. Појављује се када нас пас нападне, приликом полетања авиона, при погледу на стоматолошку столицу, пре испита или јавног говора. Понекад са страхом реагујемо и на неку буку. Ову реакцију паметно користе аутори лоших хорор филмова. Страх је позитивна емоција јер мобилише организам да се бори, заштити и нешто стекне. С друге стране, страх није објективизован – човек није у стању да лоцира његов узрок. Анксиозност прати већину поремећаја личности, депресије, психоза и неуроза (када смо сломљени или подвргнути тешком стресу). Ово је информација да нешто није у реду са телом, јер анксиозност не би требало да се јавља код здравих људи. Иако не познајем особу која то никада није осетила. Егзистенцијална анксиозност је најчешћа у данашње време – осећамо је када смо изгубили смисао живота – додаје психолог.

Важно

Не плаше се сви конкретних ствари. Неки људи нису у стању да објасне своје страхове, иако добро знају шта се тада дешава са њиховим телом. На пример, у Пољској нема отровних паукова, а многи људи вриште и беже када виде ове животиње. Други се плаше мишева, мачака, птица – паничаре и вриште када их виде, иако су животиње више уплашене. Има и оних који не иду лифтом и не лете. Они покушавају да живе тако да спрече ситуацију у којој би их страх паралисао.

Избегавање ситуација анксиозности не решава проблем

- Необјашњиви страх од нечега још увек није фобија - тврди др Маłгорзата Костецка, психолог на Психијатријској клиници Медицинског универзитета у Варшави. - Тек када нешто избегнемо и водимо животни стил тако да на свом путу не наиђемо на извор страха, можемо говорити о његовом појављивању. 40-годишња Ана се плаши птица. – Када сам био мали, одлазио сам на летовање код баке у Подласје. Једног дана сам се пробудио од кокошке која је седела на мом јастуку и зурила у мене. Сећам се њених очију, лепршања крила и шапа са канџама. Био сам ужасно престрављен. Од тада избегавам птице, гадим се и плашим их се – замера себи. Као одрасла жена, трудила се да не буде на местима где би јој птице могле бити близу. Али не може се све избећи. Понекад саме ситуације нападају обољелог од фобије. Одједном је голуб улетео у наш стан. Моја реакција је била брза: сакрио сам се иза фрижидера и вриштао. Нисам могао да се померим. Отишла сам одатле тек када је мој муж отворио прозор и голуб је излетео – присећа се Ана. Барбара, с друге стране, нема ни један одевни предмет на копчање. Могу имати само патент затвараче, куке и гајтане. - Гади ми се дугмад, не могуне гледај, поверава се 27-годишњак. - Чак и ако су негде у кући, сакривени су у кутијама да ме не би нервирали. Девојчица се сећа једне ситуације из детињства (имала је око 5 година): Играла се са другарицом која је носила ружичасту одећу, закопчану до врата. Једног је тврдоглаво жвакала, као да ће га прогутати. У том тренутку у собу у којој смо седели ушла је моја мајка и обавестила ме о смрти мог рођака. Од тада су ме дугмад мучила, признаје 27-годишњак. Нема намере да се лечимо због овога; он једноставно избегава сваки контакт са… дугмадима. Агњешка, заузврат, пати од гелофобије. Покушајте да не дођете у контакт са стварима, посуђем или супстанцама конзистенције гела. Мислиш да је ово глупо? Грешка, ништа не може бити лошије. - Чини се да су сви мали проблем. А желе ме нападају скоро на сваком кораку. У ствари, тек када имате фобију на позадини, можете видети колико је застрашујућих и одвратних (вуче!) супстанци около: храна, лепак, креме… Нападају ме на сваком кораку, додаје она.

Одакле долазе страхови?

Психолози и психијатри објашњавају појаву фобија са два концепта: бихејвиоралним (из неког разлога учимо одговор на анксиозност и дуплирамо га, баш као што је Ана повезала птицу са анксиозношћу у детињству) и психоаналитичким (страх се јавља у ситуацији унутрашњи, несвесни конфликт, носимо га у себи, не можемо да га решимо, па у одраслом добу нађемо одушак за њега – објективизујемо га у виду специфичног страха од нпр. коња. Лакше нам је да признати (чак и себи) да се плашимо коња или паса него интимног проблема.

- Ова два концепта могу да се допуњују - каже др Маłгорзата Костецка. У зависности од тога како је настала фобија, овако је треба третирати. Много је компликованији третман фобија психодинамичком методом (изведено из психоанализе), јер треба доћи до правог узрока анксиозности. Лечење може трајати од неколико месеци до неколико година. - Враћамо се онда у прошлост, у детињство. Узгред, у таквој терапији могу да "изступе" и други проблеми пацијента. Специјалиста треба изабрати веома пажљиво - упозорава др Малгоржата Костецка. У међувремену, третман бихевиоралним методом (најчешћи) је десензибилизација анксиозних ситуација: постепено приближавање извору анксиозности и учење опуштања и опуштања. Магдалена Винијарска-Деј је била подвргнута специјалној терапији у САД јер се плашила паука. Прво, била је навикла да види животињу на екрану компјутера. Затим је пришла кавезу са пауцима. На крају терапије могла једа без страха држи чак и тарантулу. Анета је бежала од сваког пса којег је срела. Није могла да прође улицом, а да не провери да ли негде вреба нека животиња, у посети пријатељима који имају псе. Мајка се сетила да се, када је девојчица имала дете и по, уплашила ротвајлера. Како је Анета старила, страх од паса је постајао све гори. Терапија се састојала у разговору о предностима паса водича, спасилаца и пастирских паса. У исто време, терапеут и девојчица су гледали слике паса. После неколико посета клиници, Анета је дозволила малом, нежном псу да седи на другом крају ординације - у брњици и на повоцу. Идеја је била да се пацијент навикне на помисао да је овај пас ту и да се ништа лоше не дешава. Коначно је пристала да га помази. Коначно му је уклоњена њушка и дозвољено му је да слободно трчи по канцеларији. Девојка више није реаговала са страхом. - Имала сам пацијента са страхом од висине - каже др Маłгорзата Костецка. - На почетку смо користили технике опуштања. Затим је жена слушала приче о висинама снимљене на касети. И на крају обуке одвезли смо се до последњег спрата Палате културе и науке. Успела је да превазиђе ову фобију.

Склоност анксиозности и фобијама је наследна

Најтеже за лечење су социјалне фобије. Фармакологија обично помаже у борби против њих, објашњава др Мишка. - Ова врста страха се приближава болестима као што су опсесивно компулзивни поремећај, депресија. Дешава се да пацијент пати од више болести истовремено, на пример од шизофреније и социјалне фобије. Болесни се плаше јавних наступа, забављања, разговора са шефом, па чак и посете лекару. Паулина М. почела је да се лечи пре годину дана јер је фобија пореметила њено нормално функционисање и сметала мајци. На универзитету је често морала да држи предавање или да даје јавну изјаву. - Толико сам се тога уплашио да сам неколико дана раније имао и стомак. Сличан неодољив страх се јављао у свим ситуацијама када ми је суђено - признаје она. - Као резултат тога, прекинуо сам студије. Такође је имала велики проблем са полагањем возачког испита. А кад се запослила, од живаца првог дана, полила је газду кафом. Све је било веома фрустрирајуће за њу. Временом се развила депресија. Већ након првих састанака терапеутске групе почела је да примећује промене. Након завршетка терапије научила је да говори људима шта мисли и да говори у дискусијама. - Данас се више не бавим сваким малим детаљем, отворенија сам - драго је. Сада планира пут у САД - треба да иде сама. - Генетски фактор игра важну улогу у склоности ка настанку фобија. Може се чак рећи да је фобија наследна- објашњава др Дариусз Мациеј Мисзка. Свако од нас носи своје вене - одређено подручје напетости, унутрашњег страха. То може бити било шта: љубомора на оца, недостатак довољне мајчинске неге, недостатак љубави, родитељско одвајање. Али не раде сви то. - Неки људи се добро носе са анксиозношћу. Свесни су тога и не траже алтернативна оправдања - додаје др Маłгорзата Костецка.

"Здровие" месечно

Категорија:

Психијатрија