Адренална криза, или акутна инсуфицијенција надбубрежне жлезде, обично се развија код пацијената са хроничном инсуфицијенцијом надбубрежне жлезде, укључујући и оне који се правилно лече. То је стање опасно по живот и стога захтева хитну медицинску интервенцију. Који су узроци и симптоми надбубрежне кризе? Како се лечи болест?
Адренална криза , тј.акутна адренална инсуфицијенција , је стање узроковано декомпензацијом, односно исцрпљивањем резервних снага коре надбубрежне жлезде (тј. који је до сада компензовао постојећи дефект), услед чега се погоршава хронична надбубрежна инсуфицијенција. Тада није у стању да произведе довољно кортизола.
Надбубрежна криза: узрокује
Узрок надбубрежне кризе је обично ненамерно престанак узимања стероидних лекова (углавном код старијих особа). Други узроци надбубрежне кризе могу укључивати дехидрацију (као резултат великог повраћања или обилне дијареје), системске инфекције, трауму надбубрежне жлезде (нпр. током операције), вежбање и стрес. То су ситуације у којима се повећава потражња за хормонима коре надбубрежне жлезде. Узимање лекова као што су кетоконазол, митотан, фенитоин и рифампицин – због њиховог негативног утицаја на производњу и метаболизам хормона надбубрежног кортекса – такође може довести до надбубрежне кризе.
Акутна инсуфицијенција надбубрежне жлезде обично се развија код пацијената са хроничном инсуфицијенцијом надбубрежне жлезде, укључујући и оне који се правилно лече, али се може развити и код људи са тешким системским обољењем (нпр. Ватерхоусе синдром. 'а-Фридерицхсен) који су имали билатерални инфаркт надбубрежне жлезде или се лече антикоагулансима.
Код здравих људи, надбубрежна криза може бити последица антифунгалне терапије кетоконазолом (он је јак инхибитор стероидогенезе надбубрежне жлезде), а може бити и први симптом адреналне инсуфицијенције (обично се јавља код пацијената са недијагностикованом Адисоновом болешћу , односно примарниинсуфицијенција надбубрежне жлезде) или неопластичне болести (метастазе у надбубрежним жлездама).
Надбубрежна криза: симптоми
Надбубрежна криза обично производи симптоме који предвиђају могућност таквог стања. Нажалост, они нису специфични и могу пре указивати на болест желуца или грип, као што су губитак апетита, мучнина, главобоља, вртоглавица, слабост и општа слабост. Затим им се придружују и други симптоми који указују на надбубрежну кризу, тј.:
- мучнина, повраћање и дијареја који могу довести до дехидрације
- све већи осећај слабости као резултат поремећаја електролита
- бол у стомаку, сакруму, мишићима и зглобовима
- грозница
- хипотензија
- ортостатска хипотензија (пад крвног притиска након стајања)
- поремећај свести и тешкоћа у успостављању контакта који могу довести до коме
Секундарну кризу надбубрежне жлезде додатно карактеришу симптоми хроничне хипофизне инсуфицијенције, као што су: воштано лице, без длака на лицу код мушкараца, сува и светла кожа, без косе, гојазност, едем и аменореја код жена.
ВажноАдренална криза је опасна по живот!
Адренална криза је стање које је непосредно опасно по живот јер може довести до шока, кардиоваскуларног колапса, отказивања више органа или сепсе. Стога, када се код пацијента појаве симптоми надбубрежне кризе, хитну помоћ треба позвати што је пре могуће.
Адренална криза: прва помоћ и лечење
У случају горе наведеног симптома, болничар или лекар треба што пре да сакупе део крви пацијента за касније тестове (одређивање нивоа кортизола и АЦТХ), а затим пацијенту дају хидрокортизон у другу вену. Он то треба да уради без чекања на резултате теста, јер је мање грешка да се хидрокортизон даје непотребно него да се не уради оваква процедура. Затим, недостатке течности и електролита (посебно натријума) треба надокнадити давањем кап по кап, тј. инфузијом физиолошког раствора и глукозе. Пацијенту је потребна хоспитализација јер треба поновити ињекције хидрокортизона.
Библиографија: Бурска, К., Клуј П., Новаковски М., Прехоспитални и раноболнички менаџмент у стањима изненадних болести ендокриних жлезда, "Анестезјологиа и Ратовництво" 2011, бр.