Додаци исхрани: да ли су здрави, какво је њихово дејство и каква су наша сазнања о њима? Које дијететске суплементе Пољаци узимају и колико често, какво је њихово мишљење о њима? Портал названикздровие.пл је тражио одговоре на ова питања заједно са месечником „Здровие“. Шта је открио извештај који смо припремили?

Према дефиницији, "додатак исхрани је храна чија је сврха да допуни нормалну исхрану, која је концентрисани извор витамина или минерала или других супстанци са нутритивним или другим физиолошким ефектом." Витамини и минерали који се користе у производњи лекова и дијететских суплемената најчешће потичу од истих произвођача. Проф. Ивона Вавер, шеф Одсека за физичку хемију Медицинског универзитета у Варшави, објашњава:

- Чак и ако се производе ван ЕУ (нпр. витамин Ц у Кини), морају испуњавати високе захтеве у погледу начина производње (ГМП), квалитета, микробиолошке чистоће, итд. Стога је вредно куповати производе добрих компанија са истраживачким капацитетима -научним.

Лекови и суплементи се разликују по законској регулативи - лекове надзире Фармацеутска инспекција, дијететске суплементе санитарна инспекција, јер су прехрамбени производи. Лекови садрже терапеутске дозе, суплементи садрже физиолошке дозе, обично ниже.

- Искључивање суплемената из апотека представља здравствени ризик - наглашава проф. Ивона Вавер. - Зашто? Пошто ће пацијенти изгубити поуздан, компетентан извор информација о овим производима, могућност да добију савет. Трговина ће се преселити на Интернет, где је ове производе тешко контролисати.

Биће вам од користи

Додатак исхрани и лек

Прописи различитих земаља различито се односе на дијететске суплементе, сматрајући их храном или лековима. Међутим, Цодек Алиментариус скуп међународних нутритивних стандарда препознаје дијететске суплементе који садрже витамине и елементе у траговима као храну. У Пољској се сматрају прехрамбеним производима и то је регулисано Законом о безбедности хране и исхране од 25. августа 2006. У њему се, између осталог, наводи да се у храну могу додавати витамини, минерали и друге супстанце са нутритивним или другим физиолошким дејством. . Посебним прописима је дефинисано које супстанце и у којим количинама се могу додавати храни, а свако паковање додатка мора да садржиинформације о складиштењу и дозирању. Етикете или леци не смеју да садрже садржај (тзв. медицинске изјаве) који сугерише да одређени производ или његов састојак спречавају или лече одређене болести. У Пољској, дијететске суплементе одобрава главни санитарни инспектор, а не главни фармацеутски инспектор или Канцеларија за регистрацију лекова и биоцидних производа.

Додаци исхрани: да ли су нам потребни?

Да ли је потребно узимати дијететске суплементе, објашњава Агниесзка Јаросз, МД, ПхД, шефица Центра за промоцију здраве исхране и физичке активности у Институту за храну и исхрану:

- Правилно избалансирана исхрана обезбеђује све хранљиве материје неопходне за правилно функционисање и развој тела.

Дијететски суплементи би такође требало да се користе у различитим врстама елиминационих дијета, са веома мало енергије.

Нажалост, због темпа живота све мање времена и пажње посвећујемо припремању јела, што их чини лошим у погледу квалитета. Због тога се повећава потражња за дијететским суплементима и обогаћеном храном. Здравствено стање треба да буде разлог за употребу дијететских суплемената. То укључује болесна стања, на пример атеросклерозу, остеопорозу и неопластичне болести. Суплементација је потребна људима који су изложени недостатку хранљивих материја, на пример, који имају обилне менструације или труднице. Висок недостатак магнезијума може се јавити код особа са синдромом малапсорпције, хроничном дијарејом, злоупотребом алкохола, употребом лекова (неки антибиотици и имуносупресиви, диуретици), као и код дијабетеса, болести штитне жлезде, бубрега, панкреаса и срца. Познато је и да је у нашем друштву уобичајен недостатак витамина Д. На то утиче географска зона и вишесатни боравак у затвореним просторијама. Користимо и козметику која штити од УВ зрака, али и омета синтезу витамина Д у кожи. Овај процес такође не функционише исправно код старијих особа. Због тога је неопходна мудра суплементација. Деца треба да добију 600 јединица витамина Д дневно, а одрасли 800.

Недостаци минерала и рак

Откриће последњих година је изјава да недостатак одређених витамина и минерала може допринети повећаном ризику од рака.

- Од посебног значаја је селен, који Пољацима свакако недостаје - тврди проф. Јан Лубински, шеф Катедре за генетику и патоморфологију Медицинског универзитета у Варшави. - Његова просечна концентрација у нашим прехрамбеним производима је дупло мања него, на пример, у АмерициУнитед, што је везано за квалитет пољског тла. Оптимална концентрација селена у крвном серуму треба да буде 75-85 μг/л за жене, 85-120 μг/л за мушкарце, а Пољаци имају у просеку 70 μг/л.

Истраживања показују да људи са прениским или превисоким нивоима селена имају већу вероватноћу да оболе од рака. Ова правилност се односи на рак плућа, дебелог црева, панкреаса, желуца, дојке и простате. Да би се постигла оптимална концентрација селена, нашу исхрану треба обогатити са 25-50 μг елемента дневно, било у виду разноврсне исхране или у облику селенитних препарата. Међутим, претходно треба проверити ниво елемента у крви. Селен инхибира умножавање ћелија рака. Благотворно делује на штитну жлезду. Након што се ниво селена изједначи, на пример, псоријатичне лезије регресирају. Код жена са хашимотом, примена селена често отклања проблем, јер тај елемент регулише синтезу хормона које производи штитна жлезда. Још једна предност елемента је његов добар утицај на сазревање сперматозоида - 10 одсто мушког стерилитета је резултат недостатка селена. Проф. Јацек Сзафлик из Независне јавне клиничке офталмолошке болнице у Варшави додаје:

- Права концентрација селена такође штити од катаракте. На ниском нивоу, ризик од катаракте код жена је 5 пута већи него код људи са нормалним нивоом елемента, а код мушкараца - 8 пута већи.

Вреди знати

Разлог зашто посежемо за дијететским суплементима треба да буду здравствена стања, односно болест (нпр. атеросклероза, остеопороза, рак, хемотерапија која омета правилну исхрану), елиминационе дијете, на пример због алергија на храну или веома ниске енергетске дијете. Суплементи се такође препоручују особама које су изложене недостатку хранљивих материја, на пример младим женама које имају обилне менструације. Здравој и правилно ухрањеној особи обично нису потребни дијететски суплементи. Свако ко узима суплемент треба пажљиво да прочита упутство или етикету, посебно информације о садржају хранљивих материја (витамина, минерала), препоручену дневну дозу и упозорење о могућности и ефектима предозирања.

Опасни ефекти предозирања дијететским суплементима

Одлуку о суплементацији треба донети на основу истраживања која потврђују да ли постоје недостаци одређених састојака у организму и да ли је потребно повећање њихове дневне дозе у терапијске сврхе - каже Агњешка Јарош. - Како функционише са бета-каротеном и ретинолом (витамин А)? Показало се да конзумирање поврћа и воћа богатог каротеноидима смањује ризик од рака плућа, док додатак бета каротену не.деловање и чак повећава ризик од овог рака код пушача. Прекомерна конзумација холина (витамина Б4) може изазвати пад крвног притиска, знојење, мучнину и дијареју. Вишак витамина Д може се манифестовати повећаним „бекством“ калцијума и фосфора из костију, срчаним аритмијама или таложењем калцијума у ​​меким ткивима. Нежељени ефекти прекомерног уноса калцијума су болести бубрега, оштећење структуре многих органа и малапсорпција других састојака, као што су гвожђе, магнезијум и цинк. Прекомерна конзумација синтетичке фолне киселине може прикрити симптоме недостатка витамина Б12, што отежава дијагнозу и спречава превенцију иреверзибилних дегенеративних процеса у нервном систему. Штавише, вишак фолне киселине у раним неопластичним лезијама може убрзати њихов развој. Превише гвожђа доводи до повећања слободних радикала и, последично, до повећаног ризика од рака и исхемијске болести срца. Може се навести још много примера.

Додаци исхрани и витамини и минерали у храни

Према томе, дијететски суплементи могу допунити недостатак одређених супстанци, ако је то потврђено истраживањем. Али такође је вредно знати да се витамини и минерали такође додају храни.

- Обогаћивање хране се састоји у додавању једног или више састојака у производ, без обзира да ли су они нормално присутни у производу или не, објашњава проф. Маłгорзата Козłовска-Војциецховска, шеф Катедре за фармацеутску негу Медицинског универзитета у Варшави. - Циљ је превенција недостатака и допуна специфичним витаминима и минералима у целим популацијама или одабраним групама становништва. Неки производи се обогаћују на обавезној основи, други на добровољној основи. Произвођачи добровољно обогаћене хране су обавезни да унесу ове информације на паковање и морају да додају значајну количину супстанце у производ.

Али понекад се то ради без модерирања. Барбара Ратковска, стручњак за етикетирање хране, након анализе 100 производа, открила је да неки производи, попут производа од житарица, садрже 50 одсто више витамина и минерала од препоручене дневне дозе, а маргарина са ниским садржајем масти – чак 250 одсто.

Иако то често не знамо, обични прехрамбени производи, на пример брашно, сокови, минерална вода, со, бомбоне такође су обогаћени витаминима и минералима.

Витамини и минерали се не могу додати само непрерађеној храни (воће, поврће, месо, живина, риба) и напитцима који садрже више од 1,2 процента алкохола по запремини. У Пољској је обавезно додати витамин А и витамин Дпростире се. Ово важи за све маргарине и маслац са ниским садржајем масти. Такође постоји захтев за обогаћивање соли калијум јодидом или јодатом. Група производа који се добровољно обогаћују витаминима и минералима је веома дуга. Уља и маргарини се добровољно могу обогатити витамином Е, а сами маргарини неким минералима. Витамини Ц, Б, Е, А и калцијум се додају у сокове и безалкохолна пића. Препарати од житарица (укључујући брашно) могу да садрже витамине Б, фолну киселину, калцијум и гвожђе. Млеко и млечни производи садрже и витамин А и калцијум, али и витамин Д. Кондиторски производи обогаћени су витаминима Б, фолном киселином, калцијумом и гвожђем. Магнезијум се додаје растворљивом какаоу, пудингу или инстант кафи. Посежући за таквим производима и истовремено их додајући им, можемо предозирати неким витаминима и минералима.

Које дијететске суплементе бира Пољак и зашто?

Као што је показао извештај, разлог зашто најчешће узимамо дијететске суплементе је јачање организма (77 одсто испитаника). Више од половине испитаника жели да избегне инфекцију или каже да им недостаје енергије; значајна група као мотив наводи потребу за смањењем стреса и жељу за побољшањем своје лепоте. Од оних који не узимају суплементе, 26 одсто им не верује. Већина испитаника позитивно је оценила ефекте суплемената - 26 одсто сматра да се осећа знатно боље, 50 одсто види побољшање, али су очекивања била већа. Најбројнија група (81 одсто) конзумира магнезијум. Витамин Ц је други (76 процената), а следи витамин Д (58 процената). Затим следе калцијум (58 одсто), фолна киселина (36), селен (26) и пробиотичке бактерије (24 одсто). Испитаници тврде да се суплементи најчешће купују у стационарним апотекама, након консултације са фармацеутом. Они такође узимају у обзир мишљење лекара. Али – занимљиво – чак 73 одсто не консултује га о узимању суплемената.

Четири стручњака била су у Научном већу Извештаја:

Агниесзка Јаросз, МД, ПхД, руководилац Центра за промоцију здраве исхране и физичке активности при Институту за храну и исхрану

проф. Маłгорзата Козłовска-Војциецховска, гастроентеролог, шеф Одсека за фармацеутску негу Медицинског универзитета у Варшави

проф. Јан Лубински, генетичар и онколог, шеф одељења за генетику и патоморфологију ПУМ

др хаб. хем., проф. обичан н. фарма. Ивона Вавер, шеф Катедре за физичку хемију Медицинског универзитета у Варшави

Можете прочитати детаље извештаја о додацима исхрани који је припремио Поллстер Ресеарцх Институте у чланку исподлинк

Категорија:

Мршављење