Инциденција рака дојке је и даље најозбиљнији здравствени проблем међу женама. Стога научници настављају са својим напорима да развију нове методе дијагностиковања и лечења овог рака. Проверите шта је ново у лечењу рака дојке.
Увођење херцептина у онколошки третман пре 15 година значајно је побољшалоисходе лечењарака дојке са прекомерном експресијом ХЕР2 рецептора. Херцептин се и даље користи, али се сматра класичним леком. Лабораторије раде на новим терапијама које се могу одабрати према карактеристикама датог тумора. Такође постоји напредак у методама дијагностиковања рака дојке.
Дијагноза рака дојке - шта осим мамографије?
Рано откривање рака дојке даје пацијентима много веће шансе за потпуни опоравак од рака. Мамографија (мамографски скрининг) има доказане и научно доказане предности. Али такође има много ограничења. Нажалост, може вам дати лажно позитивне или лажно негативне резултате. Због тога се траже дијагностичке технике које би биле оптерећене што мањим ризиком од грешке. Велике наде побуђује рад на новим ултразвучним апаратима који ће показати целу дојку, а самим тим и омогућити откривање много мањих промена него што је то данас могуће. Научници експериментишу и са дијагностичким уређајима који неће емитовати јонизујуће зрачење (познато је да оно није равнодушно по здравље).
биопсија сентинел чвора
Сматра се великим достигнућем последњих година јер значајно побољшава квалитет живота након операције. Сентинелни чвор је први лимфни чвор у који се тумор одводи. У случају рака дојке, када се примарни тумор шири, ћелије рака и лимфа стижу до пазуха. Ово је прво место где се налазе метастазе. Стање овог чвора је репрезентативно за преостале лимфне чворове у пазуху. То значи да ако овај чвор нема метастазе рака, онда ни други чворови немају метастазе.
Биопсија сентинел чвора је једна од дијагностичких процедура која омогућава процену прогресије болести. Ово је одлична алтернатива старом поступку за уклањање свих чворова у пазуху. Уколико се након прегледа патолога покаже да у сентинел чвору нема ћелија рака, са око 97%вероватно је да су остали лимфни чворови у овој области без метастаза. Оваква биопсија омогућава идентификацију пацијената којима није потребно да се уклоне сви чворови
Предности за ову групу пацијената су огромне, јер су постоперативне компликације значајно смањене. Нема лимфедема у шаци, нема сензорних поремећаја у пределу пазуха и нема укочености у рамену. Ожиљак је такође мањи, што значи краће време опоравка, мање бола и бољу покретљивост руку.
Феномен системског лечења
Системско лечење је нови квалитет у лечењу малигних неоплазми. О чему се ради? Па, дуги низ година сви карциноми се процењују као болести које се налазе у одређеним органима. Говорило се о раку дојке, желуца, плућа и бубрега. Од увођења микроскопског прегледа постало је јасно да се рак истог органа понаша различито од особе до особе. Неки људи су се опорављали од болести, други, нажалост, не. Другим речима, прогноза за пацијенте је била другачија. Савремена медицина даје одговор зашто је то тако, јер вам омогућава да погледате иза кулиса ових биолошких процеса
Показало се да се тумори који се налазе у истом органу разликују по биолошким карактеристикама, понекад чак и веома значајно. Доказано је да су биолошке карактеристике те које одређују будућност пацијента и подложност рака лечењу.
Тренутно се прави разлика не само између рака дојке, већ тачније: рака дојке са или без естрогенски рецептори, ХЕР2 рецептор или не. А то помаже да се боље изабере терапија. Међутим, још увек постоји расправа о томе да ли такве поделе узимајући у обзир индивидуалне карактеристике тумора треба да буду различите неоплазме које се налазе у истом органу, или уопште различите неоплазме. Познавање биолошких карактеристика рака које онколог има на располагању омогућава му да делује ефикасније и одређује будућност пацијента.
Не само мастектомија
Мастектомија, односно уклањање дојке, била је и јесте једна од метода лечења рака дојке, јер не постоји друго решење за узнапредовалу болест. Међутим, савремена онкологија је и штедљив третман, који се састоји у уклањању дела дојке у коме се тумор налази. Све више жена користи овај облик лечења, али само када се рак дијагностикује довољно рано. Међутим, и то би се ускоро могло променити, јер је рад на неоперативном елиминисању рака дојке веома узнапредовао. Истраживачи се надају да се хируршки нож може заменити радио таласима или ултразвучним таласима.
месечник "Здровие"