Прву пољску туристичку агенцију за особе са инвалидитетом основала је Маłгорзата Токарска. Његов зачетник зна да не постоји инвалидитет који би онемогућио путовање. Проверила је то на тежи начин. А онда је одлучила да помогне у испуњењу снова о откривању света. Иако се и сама бори са болешћу, ризиковала је и тако је настала њена туристичка агенција за особе са инвалидитетом. Госпођа Маłгорзата показује да жели да то буде у могућности!

Ко је оснивач прветуристичке агенције за особе са инвалидитетом?Она је енергична 56-годишњакиња - госпођа Маłгорзата Токарска - да није бал који свакодневно прати Малгоржату Токарску, нико не би помислио да је она особа са инвалидитетом. Храброст, ентузијазам и одлучност могли би да посраме многе здраве особе. - Инвалидитет није смак света. Можда то мало отежава нека питања, али као што мој пример показује, са њом можете и да срушите кинески зид - смеје се Малгорзата.

Рођена је са церебралном парализом. Прошла је неколико операција, укључујући три замене кука. Предавала је енглески језик до 1998. године, када је због нарушеног здравља отишла у инвалидску пензију, али није напустила професионалну активност. Све је почело љубављу према путовањима. Упркос свом инвалидитету, Маłгорзата Токарска је посетила преко 50 земаља.

- Видео сам скоро целу Европу, Тајланд, Мексико, Кубу, Израел, Кину и Аустралију - набраја он. Путовање до овог другог оставило је не само слике аустралијске фауне и флоре или феноменалне успомене. То је дало импулс да се створи нешто што у Пољској до сада није виђено – да се направи туристичка агенција за особе са инвалидитетом. - 2003. отишао сам приватно у Аустралију. Путовање сам организовао преко интернета, користећи агенцију Туристичке агенције за особе са инвалидитетом у Мелбурну. По доласку у Аустралију, када смо имали састанак са представником канцеларије, испоставило се да је он „хромији” од мене. Онда сам помислио у себи: можда бих могао да почнем да радим оно што највише волим и да отворим канцеларију за особе са инвалидитетом у Пољској. Покажите им да можете стићи где год желите? - присећа се Маłгорзата.

Прошло је неколико година од идеје до реализације. - КадаОву информацију сам поделио са рођацима, они су ме гледали у неверици. Заиста сам желела да прихватим овај изазов, али нисам била сигурна да ли ће идеја успети - присећа се она. Међутим, одлучила је да ризикује. – 2009. године покренута је прва пољска туристичка агенција за инвалидна и стара лица. Назвала сам их Аццессибле Поланд Тоурс - каже Малгорзата. - Име није случајно. Основна намена канцеларије је пружање свеобухватних услуга за туристе са инвалидитетом и старије, како из Пољске тако и из иностранства. Дакле, назив је енглески. А „приступачан“ значи доступан. - А овако би свако путовање из снова требало да буде за наше клијенте - објашњава он.

Драго ми је што захваљујући мојој активности људи са инвалидитетом могу да се осећају као пуноправни туристи - каже госпођа Маłгорзата.

Прво путовање је било обилазак Варшаве за децу са инвалидитетом и њихове старатеље. И скоро да се не би остварило! – Јер када сам добио мејл да група од око 100 људи, међу којима је око 40 људи у инвалидским колицима, жели са мном да види престоницу, помислио сам да се неко шали са мном. Али вест се испоставила као тачна. Организовао сам дводневни излет. Моји први купци су били веома задовољни. И тако је почело - присећа се.

Организација путовања за особе са инвалидитетом: прави изазов?

До данас, клијенти Аццесибле Поланд Тоурс посетили су, између осталог, Рим, Париз, Тоскана, Санкт Петербург и Барселона. - Моје групе су генерално интимне. Броје од 12 до 16 људи. Обично успемо да одемо са десет група годишње - каже Малгоржата. Канцеларија без баријера коју води она не примењује никаква старосна ограничења. - Најмлађи учесник експедиције имао је пет година, најстарији - деведесет три - присећа се Малгоржата. Свако путовање је велики изазов за организатора. За припрему експедиције потребно је неколико месеци. – Почињем од прецизирања специфичних потреба купаца – броја соба за особе са инвалидитетом, резервације превоза или улазница. Морам да се уверим да авио-компанија прихвати онолико колица колико сам планирао у авиону. Такође је потребно проверити да ли на траси постоје препреке попут степеница или неравног терена. Здрав човек не обраћа пажњу на криви тротоар, али некоме у инвалидским колицима обична рупа често представља озбиљну баријеру. Само они који користе инвалидска колица знају да се уморе када се точкови заглаве у размацима између плочица - каже Маłгорзата.

Морате да проверите буквално све. - Морам да знам где су степенице у граду, где можемо да очекујемо успон и где да нађемо тоалете за инвалиде, да ли у датом граду таксији уопште возе инвалидска колица, коликоинвалиди могу да приме аутобус – објашњава он. Како се испоставило, један од највећих проблема је изнајмљивање прилагођеног превоза, који је много скупљи од редовног. - И овде можете доживети шок, јер често тамо где би изгледало да ће бити глобално и пријатељски, то је управо супротно. У Лондону таксисти инсистирају на томе да у аутомобил неће стати два колица, у Барселони не желе ни да стану када виде колица. Петерсбург због овога нас је пријатно изненадио. Испоставило се да је то један од најбоље прилагођених градова у којима сам био - присећа се Маłгорзата.

Таква путовања нису само туристичка, већ често и терапеутске природе - додаје он.

Још једна препрека је недостатак јефтиног смештаја са сингл креветима прилагођеним потребама особа са инвалидитетом. - Лако их нађем у хотелима са четири звездице. Али ко то може приуштити? - пита Маłгорзата. Нема много прилагођеног смештаја, али власник Аццессибле Поланд Тоурс-а зна где и како да их тражи. Његова филозофија остаје непромењена: не можете импровизовати на путовањима са инвалидитетом. – Свако место где спавамо мора да буде проверено и прилагођено потребама туриста. Слепој особи је потребна друга соба, а некоме ко је у инвалидским колицима потребне су друге погодности. А моја глава је ту да пронађем оно што им је тренутно потребно, каже Маłгорзата.

Али чак и ако све функционише на неколико начина пре поласка, судбина увек може изненадити. - Никада нећу заборавити једно наше путовање у Рим. Велика група људи у инвалидским колицима, на штакама и рамовима за ходање. Све сам предвидео осим изненадног квара времена. Овако интензивне снежне падавине у фебруару нису виђене у Риму 30 година! Наш одлазак у Пољску био је веома ран. У међувремену, цео град је био парализован неочекиваним кишама. Наручени превоз до хотела није стигао на време. Свратили смо на аеродром у последњем тренутку. Радост што смо имали времена била је кратка - особље је рекло да авион неће полетети. Али када су видели нашу групу… дали су нам додатни авион. Данас се са осмехом сећам ове авантуре, али се сећам колико ми је стреса донео овај неочекивани снег - каже он.

Инвалидност не мора да буде препрека у остварењу снова о путовању

Маłгорзата учествује у сваком путовању које припреми. - Радио сам курс туристичког водича за потребе канцеларије. Има клијената који кажу: „Маргарет, ако не идеш с нама, не идемо нигде“. Вероватно се осећају сигурније са мном. Они знају да их ја као инвалид разумемпотребе. Али такође путујем лично са групама из другог разлога. Овако је јефтиније. Унајмљени пилот повећава цену путовања. А знам да пољски инвалиди нису имућни – каже Малгоржата. Путовање у иностранство је око 1.600 ПЛН за 5-6 дана, без цене авио карте. - За многе инвалиде то је богатство, јер како то платити од хиљаду злота ануитета. Дајем све од себе да минимизирам трошкове. Дешава се да купци плаћају чак и на рате. Наравно, без камате - додаје.

Госпођа Маłгорзата учествује у међународним пројектима, као што је Европа без баријера, а награђена је и на такмичењу Човек без баријера 2009.

Туристи са инвалидитетом цене Малгорзатину посвећеност и враћају се. - Имам групу која је уз мене од почетка. Има и нових људи који су за мене сазнали од уста до уста. И што је вероватно најрадосније – услуге Аццессибле Поланд Тоурс-а користи све више здравих људи који се не устручавају да путују у друштву инвалида – наглашава Малгорзата и додаје да су путовања са инвалидима лекција толеранције према њих, али имају и друге предности. - Инвалиди често улазе ван реда. Замислите посету Версају: возимо се, капија се отвара и после неког времена стижемо до самих врата палате. Зар то не звучи примамљиво? - присећа се Маłгорзата.

На питање о њеним плановима за будућност, она одговара без оклевања. - Желим да наставим да водим туристичку агенцију за особе са инвалидитетом. Још увек има толико лепих места где бих волео да водим своје клијенте Аццессибле Поланд Тоурс-а. - У мислима већ сређује руте којима ће водити своје ђаке. И то је тајна његовог успеха! - Стално трчим, спремам нове експедиције, нешто договарам - страствено прича она. - Немам времена за бригу, размислите шта ће бити ако тело одбије да послуша, болест ће напредовати. Многи људи са инвалидитетом се фокусирају само на своје болести и стога не могу да уживају у животу. И инвалидитет се мора прихватити. И оствари своје снове и циљеве са њом. Једно не искључује друго.

Категорија:

Остало