Депресија код бебе? Наизглед немогуће, али се у ствари сусреће - бебе могу патити од анаклитичке депресије (хоспитализација). Проблем је повезан са недостатком мајке и може довести до смрти детета. Анаклитичка депресија није специфична само због потпуно различитих симптома и лечења.
Анаклитичка депресијаје такође позната каохоспитализацијаилиболничка болест . Први спомени анаклитичке депресије појавили су се још 1897. године, али је тај термин популаризовао тек скоро 50 година касније, 1945. године, психотерапеут Рене Шпиц.
Најједноставнији начин да се каже је да је узрок анаклитичке депресије код деце њихов недостатак контакта са мајком. Ова ситуација се може десити на различите начине – дете може бити смештено у сиротиште, оболети и хоспитализовано на дужи временски период, или може бити остављено само због смрти мајке. На развој анаклитичке депресије утиче и то што дете не задовољава своје потребе у погледу контакта са родитељем. Период прве године живота је једна од кључних фаза у правилном развоју детета. Физиолошки, у овом тренутку, мајка не само да обезбеђује потомству храну, већ такође обезбеђује (или би барем требало да обезбеди) неопходну емоционалну везу.
Постоје специфични периоди у емоционалном развоју малог детета. Први од њих траје до 6 месеци живота и зове се период симбиозе. Током њега детету је посебно потребна близина мајке, која ће му пружити неопходну негу. Други период је тзв период одвајања-индивидуализације. Јавља се током наредних шест месеци бебиног живота и током овог периода беба треба постепено да постане независна од мајке.
Вреди напоменути да у периоду сепарације-индивидуализације, проблеме могу изазвати и недостатак пажње од стране мајке и … њен вишак. Недостатак контакта са родитељем може довести до појаве анаклитичке депресије, док претерана пажња може бити разлог за будући развој поремећаја који се називају сепарациона анксиозност код детета.
Симптоми анаклитичке депресије (хоспитализација)
Анаклитичка депресија јевеома специфичан тип депресивног поремећаја: тешко је рећи од бебе да је тужно или значајно депресивно. У току хоспитализације јављају се различити проблеми: дете може постати летаргично, деловати летаргично, а поред тога дете може и… да не плаче. Дете које болује од болничке болести такође може да се одликује значајном поремећеном покретљивошћу, поред тога може бити приметна анксиозност малишана. Поремећаји апетита су такође повезани са анаклитичком депресијом - њихова манифестација може бити да се телесна тежина детета неће правилно повећати.
Анаклитичка депресија није тривијалан проблем - последица њеног настанка може бити повећана осетљивост детета на болести типичне за овај узраст (нпр. повећање инциденције инфекција код детета). Гостопримство такође може довести до значајних компликација које могу имати касније последице на цео будући живот пацијента. Ова врста депресије може довести до застоја у психомоторном развоју детета, а такође и до тога да ће дете имати много мање интеракције са околином.
Вреди знатиАнаклитичка депресија: различити проблеми код деце, различити код одраслих
Гостопримство је типичан проблем за децу, међутим, у литератури можете наићи и на информације о анаклитичкој депресији одраслих. Међутим, у случају старије групе пацијената, проблем је повезан са потпуно другачијим потешкоћама.
Понекад се говори о анаклитичкој депресији код одраслих који имају потешкоћа у успостављању односа са другим људима. Проблем у овом случају је што изолација од одређених људи – на пример од супружника због његовог делегирања – доводи до значајних потешкоћа у нормалном функционисању. Одрасли пацијент који пролази у болници, када је одвојен од веома блиске особе, може да се бори са осећајем беспомоћности, значајне слабости или осећајем потпуног губитка контроле. Анаклитичка депресија код одраслих донекле подсећа на оне проблеме који се јављају у току сепарационе анксиозности код одраслих пацијената.
Како превазићи анаклитичку депресију код детета?
Код анаклитичке депресије, лек за децу је оно што деци недостаје, а то је контакт са мајком или са неким ко ће јој заменити мајку. Занимљиво је да су научници који се баве анаклитичком депресијом приметили да се овај проблем ређе јавља у слабије опремљеним болницама, где, на пример, нема инкубатора. Оваква ситуација се може објаснити чињеницом да у оваквим установама деца имају више контакта са бабицама које се брину о њима (које на овај начинони на неки начин замењују свој контакт који би им иначе обезбедила мајка.)
Ако се дете које је патило од хоспитализације (нпр. као последица дугог боравка у болници) врати на бригу мајке, симптоми анаклитичке депресије могу нестати чак и након неколико недеља. Много је горе са другом децом, на пример са сирочади и смештеним у сиротишту. У екстремним случајевима, такво дете може чак и умрети. Код других хоспитализованих пацијената, проблем може довести до компликација које ће трајати током целог живота пацијента. Последица анаклитичке депресије може бити и нарушено стварање емоционалних односа са другим људима у одраслом добу и повећан ризик од развоја других менталних поремећаја у будућности, као што су депресија или анксиозни поремећаји.