Школска спремност (зрелост) значи да је дете спремно да започне следећу фазу у свом животу – школско образовање. Довољно је физички, интелектуално и емоционално развијен да одговори захтевима нове средине, а то је школа. Проверите да ли је ваше дете већ спремно за школу или треба да остане у вртићу.

Спремност за школу (зрелост)значи да дете постиже ниво интелектуалног, социо-емоционалног и физичког развоја који му омогућава да испуни захтеве школе. Сходно томе, школска спрема у великој мери зависи од складног развоја детета у свим овим зонама. Да би несметано функционисао, вртић спроводи једногодишњу обавезу припреме за школовање у школи.Наставни план и програм предшколског васпитања и образовањапоставља наставницима бројне циљеве дидактичког и васпитног рада, захваљујући којима деца стичу компетенције и вештине неопходне за почетак школског образовања.

Ситуација ученика првог разреда се динамички мења. Од 2009. године врше се припреме за снижавање узраста за полазак деце у школу. Тако су у прве разреде слати шестогодишњаци - у почетку само они чији су родитељи сами донели такву одлуку. Касније је постепено уведено обавезно образовање од 6. године. Ове промене изазвале су јаке емоције и код присталица и код противника реформе. Родитељи који се нису слагали да њихова шестогодишња деца раније крену са школовањем, као и они који су сматрали да им деца још нису спремна за школу, пријавили су децу на проверавање школске спреме у психолошко-педагошко саветовалиште. Уколико се после тестирања утврди неспремност за школу, дете би могло бити одложено, на основу савета саветовалишта. Ситуација се поново променила у децембру 2015. Укинуто је не само обавезно школовање за шестогодишњаке, већ и обавезно предшколско школовање за петогодишњаке. Ко ће ићи у школу у септембру?

Спремност седмогодишњака за школу, али …

Тренутно, обавезно школовање обухвата децу од 7 година. Они који имају 6 година могу да иду у први разред, али не морају. Важно је да нечак морају да имају и предшколску припрему, тзв вртић (што је раније било потребно). Ученик може постати и дете које никада није ишло у вртић. Родитељ треба само да оде са њим на психолошку и педагошку клинику да процени школску зрелост – ако дете добије позитивно мишљење, можете му купити торбу. Измене се односе и на вртиће – деца узраста од 3 до 5 година имају право на предшколско васпитање и образовање, а шестогодишњаци су у обавези да се појављују у вртићу или одељењу вртића у школи, тзв. вртића. Постоје ситуације у којима се обавезно школовање може одложити и до неколико година – таква могућност је доступна деци са потврдом о потреби специјалног образовања (са интелектуалном ометеношћу, моторичком ометеношћу, вишеструким инвалидитетом, са свеобухватним развојним поремећајима из спектра аутизма). укључујући Аспергеров синдром). Ова деца могу да похађају предшколско образовање до краја школске године у календарској години када наврше 9.

Спремност детета за школу (зрелост) - ко то оцењује?

У складу са прописом Министарства народне просвете, наставник је дужан да спроводи дубинско педагошко посматрање, захваљујући коме може да процени школску зрелост детета (процени које вештине, које су део школе спремност, дете је већ постигло, а на чему још треба радити) . Своја запажања мора да подели са родитељима до краја априла школске године која претходи школској години у којој ће дете моћи да крене у основну школу или ће бити подвргнуто обавезном школовању. Само на основу ових информација, интервјуа са васпитачицом и сопствених запажања детета, родитељ може одлучити да ли ће дете послати у школу или одложити школовање.

Спремност за школу (зрелост). Да ли је ваше дете спремно за школу?

Детаљни захтеви за вештине деце која завршавају предшколско образовање су наведени у основном наставном плану и програму за предшколско образовање. Према његовим одредбама, школску зрелост чине развојна постигнућа, која се могу сажети у три основне сфере: физичку, менталну и емоционално-социјалну.

1. Физичка зрелост

За дете је учење напор који захтева имунитет и кондицију. Дакле, мора имати координисане покрете, како у смислу грубе моторике (у погледу рада целог тела), тако и фине моторике (прецизни покрети руку). Седмогодишњак треба лако да скаче на једној нози, одржава равнотежу док стоји на једној нози, савладава препреке, трчи и скаче. Обично деца овог узраста возе бицикл, пењу семердевине.

Координисан рад тела је потребан не само током часова физичког васпитања. Током часа дете лепи, сече, навлачи перле, црта и пише. Захтева прецизне покрете руку, прецизан рад прстију. Физичка спремност се манифестује и у самосталности – дете се облачи и свлачи (закопчава дугмад), мења ципеле (везује пертле), пакује ранац. Осим тога, малишан мора физички да издржи седење у клупи, трчање током одмора, ношење школске торбе.

2. Ментална зрелост

Дете је радознало о свету (укључујући школу и улогу ученика), може да комуницира са околином пуним реченицама, фокусира се на активност која се обавља (има способност да усмери пажњу на назначени објекат и одржава то дуго времена) и има добро развијено памћење. Поред тога, има добро развијену визуелну перцепцију (нпр. може да пронађе разлике између слика) и слушну перцепцију (нпр. може да разликује све звукове слушно). Међутим, што је најважније - прилично је независан, односно може да прича о својим потребама, да се сам облачи и свлачи, пере се, користи тоалет и једе.

Такође има основне математичке вештине: може да сабира и одузима, помажући себи да броји на прсте или предмете (основни наставни план и програм не прецизира до колико дете треба да броји).

Важно је да дете не мора да зна слова, да уме да чита или пише (међутим, требало би да зна да одреди правац и место на комаду папира, да нацрта ивицу са леве стране). Ове вештине ће се научити у школи. Требало би да буде заинтересован само за читање и писање.

3. Емоционална и друштвена зрелост

Учење у школи се значајно разликује од одласка у вртић или са мамом и татом. Пре свега, морате прихватити чињеницу да пола дана проводите без родитеља, а за ово време ви преузимате команду. И то је оно што треба да слушате. Мали човек такође мора да трпи фрустрације повезане са контактом са вршњацима, бори се за своју позицију у групи, преговара поштујући своја права. Мора да истрпи то што осим њега имаш још двадесеторо деце, подједнако жељне пажње, да мораш да сачекаш свој ред, препустиш се.

Нажалост, понекад морате да трпите и чињеницу да пријатељ из клупе извуче нешто боље и да ће колега брже дати тачан одговор. Морате признати себи да нешто не иде како треба. За ово морате бити веома емоционално зрели. Дете спремно за учење не плаче када нешто не успе, већ покушава поново. Уме да се прилагоди правилима у школи, слуша упутства наставника и реагује на његове опомене.Седмогодишњак је у стању да успостави односе са групом, иако, наравно, не мора да воли све.

Спремност за школу (зрелост) - када дете није спремно за школу?

Ваше дете није спремно да иде у школу ако:

  • се плаши и веома се плаши нових ситуација;
  • не може да се растане од маме или тате у вртићу;
  • није у стању да контролише своје емоције - често паничи, има неконтролисане изливе беса или плача;
  • зависи од свакодневних активности;

У таквој ситуацији, најбоље је отићи код специјалисте који ће помоћи да се утврди степен развоја детета и предложи начин за решавање било каквих проблема. Ако се не савладају и дете не достигне пуну школску зрелост пре почетка школске године, боље је да у школу крене годину дана касније. Слање детета које није спремно да иде у школу може имати негативне последице. На пример, може довести до развоја школске неурозе или појаве агресивног понашања (као резултат неуспеха да се избори са постављеним захтевима).

Када вреди одложити почетак учења

У већини случајева дете обично спонтано одрасте у улогу ученика. Међутим, има деце која тешко стижу до школске зрелости. Они захтевају додатни рад на побољшању поремећених функција. Вриједно је започети рад са њима истраживањем у психолошко-педагошком савјетовалишту. Уколико родитељ примети да његов шестогодишњак у „вртићу” има потешкоћа, нерадо седне на вежбе предложене у наставним листовима, да није заинтересован за учење, има тешкоће у одржавању пажње, треба да пријави дете на преглед.

Потребно је само да поднесете пријаву у локално психолошко-педагошко саветовалиште, приложите мишљење васпитача из вртића и пријавите се на преглед (бесплатан је у јавним саветовалишту). У клиници ће са дететом радити психолог, васпитач, ау неким случајевима и логопед или терапеут сензорне интеграције. Тим стручњака ће спровести разне тестове како би утврдио како се ваше дете развија, да ли је спремно да почне да учи и које активности му могу помоћи да достигне зрелост.

Када присуствовати прегледу? Кад год су родитељи забринути за развој свог детета или када васпитач инсистира на спровођењу оваквих тестова. Вреди послушати његове савете. Учитељ је особа која објективно оцењује дете, уме да своја постигнућа повеже са развојном нормом и посматра их у различитим ситуацијама (сукоб у групи, такмичење, неуспех). Добар тренутакје добијање описне дијагнозе од васпитача у вртићу (обично је родитељи добију до краја априла). Индикација за одлагање обавезног школовања је недовршен развој говора, емоционална незрелост, проблеми са концентрацијом, перцептивно-моторички поремећаји, болест која омета учење или одложен интелектуални развој детета.

ПОЗИТИВНА НОТЕ је акција која упада у пољске школе. Шта се догађа? Анна Запаł - Никодемова мајка и Ана Бартосзевска, учитељица из основне школе бр. 52 у Тарговеку, главном граду, испричале су више у програму Мицхаłа Поклековског Дроговскази на Ески Роцк. Слушајте сами:

Категорија:

Здравље деце