- Ко треба да иде код аудиолога-фонијатра?
- Како изгледа посета аудиологу-фонијатру?
- Које болести дијагностикује аудиолог-фонијатар?
- Методе лечења које се користе у фонијатрији и аудиологији
Фонијатар-аудиолог је лекар који се бави болестима гласа и слушних органа. Фонијатрија и аудиологија су део оториноларингологије, бавећи се превенцијом, дијагностиком и лечењем поремећаја гласа, језика и говора, као и поремећаја слуха који могу изазвати, између осталог, абнормални развој говора, посебно код деце, и проблеми са говором као резултат урођене или трауматске глувоће.
Фонијатрија и аудиоологијаје једна специјализација у оториноларингологији која се фокусира на патолошке промене у гласу, слуху, говору и језику. Пацијенте, уколико примете сметње у комуникацијском процесу, упућују аудиологу, фонијатру, лекар опште праксе или ОРЛ специјалиста.Фонијатријасе фокусира на поремећаје који доводе до абнормалности у производњи звукова говора, докаудиологијасе фокусира на оштећење слуха.
Ко треба да иде код аудиолога-фонијатра?
Људи са разним тегобама долазе код аудиолога-фонијатра, укљ. хронична промуклост, продужена иритација или гребање у грлу или ларинксу, зачепљене уши, оштећен слух, поремећаји гутања, промене на језику, губитак говора, тинитус. Друга група пацијената су особе које пате од поремећаја равнотеже, вртоглавице, сметње у говору и они који због природе посла имају поремећаје гласа, нпр. наставници. Аудиолог-фонијатар, поред одраслих пацијената, прима и децу, посебно оне са оштећењем слуха или делимичном глувоћом, што доводи до ненормалног развоја говора, муцања, често оболелих од болести уха (нпр. отитис), што може довести до нпр. говорне мане, ометају комуникацију са околином. Аудиолог-фонијатар такође прима пацијенте након операције (нпр. ларинкса) или можданог удара који треба да се подвргну рехабилитацији да би поново научили да говоре.
Како изгледа посета аудиологу-фонијатру?
Лекар ће обавити детаљан разговор са пацијентом, тако да на прву посету морате понети све до сада урађене претраге. Може питати о претходним болестима или стањима у породици. Затим, ради постављања дијагнозе, аудиолог-фонијатар ће спровести афизички преглед - видеће, између осталих уши са посебним нагласком на слушни канал, Еустахијеву цев и бубну опну, као и нос, назофаринкс (укључујући преглед ждрела), ларинкс са гласним наборима, познатијим као гласне жице. Лекар може да спроведе и тзв Швабахов тест (одређује време слуха кроз кост), Веберов тест (проверава коштану проводљивост левог и десног ува), Ринов тест (проверава коштану и ваздушну проводљивост), акуметријски тест (пацијент понавља одређене речи које је изговорио лекар у шапат). Аудиолог-фонијатар такође може наручити, на пример, тонску или импедансну аудиометрију, снимање слушних потенцијала можданог стабла, видеонистагмографију (метод дијагнозе вртоглавице и поремећаја равнотеже), компјутеризовану томографију или магнетну резонанцу.
Које болести дијагностикује аудиолог-фонијатар?
Фонијатрија и аудиологија је грана медицине која се бави превенцијом, дијагностиком и лечењем поремећаја гласа, језика и говора, као и поремећаја слуха. Дијагностикује, између осталог, проблеме као што су:
- кондуктивни губитак слуха
- сензорнеурални губитак слуха
- ретрокохлеарни поремећаји слуха (нпр. слушна неуропатија)
- афонија, или тишина
- изненадна глувоћа
- професионалне болести гласа (нпр. певање, секундарне хипертрофичне промене у гласним наборима, пареза мишића са фоннационом регургитацијом)
- парализа гласних зглобова
- дисфункција Еустахијеве тубе
- тинитус
- дефекти у изговору
- одложен развој говора
- рак ларинкса и рехабилитација након операције
- муцање
Методе лечења које се користе у фонијатрији и аудиологији
Методе лечења које се користе у аудиологији и фонијатрији зависе од дијагнозе. Лекар може одлучити о конзервативном лечењу (нпр. фармаколошком) или упутити пацијента на операцију (нпр. имплантација слушних имплантата, операција уха, третмани након дијагнозе отосклерозе, операција непца или ларинкса). Аудиолог-фонијатар може обавити једноставне амбулантне процедуре, укључујући: уклањање чепа од воска, пункције (нпр. на палатинским крајницима), пункцију бубне опне, али и прилагођавање слушног апарата. Такође одлучује о рехабилитацији или физикалној терапији органа слуха, говора или равнотеже, посебно након операције.