- Шта је депресија?
- Како суплементи могу помоћи људима са депресијом?
- Додаци за депресију са кантарионом
- Додаци за депресију са шафраном
- Додаци за депресију са лавандом
- Додаци за депресију са омега-3 киселинама
- Додаци за депресију са витаминима
- Додаци за депресију са цинком
- Додаци за депресију - пробиотици
Депресија је болест мозга и, као и свако друго стање, захтева фармаколошки третман. Међутим, постоје суплементи за депресију – биљке и витамини који подржавају дејство лекова и истовремено подржавају пренос жељених неуротрансмитера. Сазнајте шта су ове супстанце и како могу да ублаже симптоме депресије.
Шта је депресија?
Депресија је стање у којем одређене области мозга не функционишу. То је фатална болест, јер 10 одсто. случајеви завршавају самоубиством. То никако није тренутни блеф, дубок осећај туге из којег можете да се ослободите када се нешто позитивно деси у вашем животу.
Депресију карактерише анхедонија - немогућност доживљавања позитивних емоција. Депресивно расположење, губитак виталне енергије, недостатак видљиве сврхе у животу, несаница или потешкоће са успављивањем, спорије размишљање, мисли о самоубиству, избегавање друштвених интеракција, проблеми са памћењем, потешкоће са концентрацијом, ниско самопоуздање – само су неки од симптоми депресије. Да бисмо могли да говоримо о депресији, ови симптоми се морају појавити неколико одједном и морају се појавити у интензитету и трајати дуго времена.
Да је депресија болест, сведоче видљиве промене на мозгу људи који од ње пате. На пример, постоји евидентно смањење хипокампуса, структуре мозга одговорне за памћење информација. Може се смањити и до 10%. Смањени волумен се такође односи на такве мождане структуре као што су фронтални режњеви и префронтални кортекс. Они су одговорни за обраду информација и радну меморију.
Како суплементи могу помоћи људима са депресијом?
Суплементи су концентрисана храна која може да садржи витамине, биље или минерале који су дизајнирани да надокнаде недостатке хранљивих материја у исхрани и тако ојачају тело, побољшају његово функционисање или обезбеде друге здравствене бенефиције.
Суплементи, за разлику од лекова, нису клинички испитани, што значи да њихово благотворно дејство на здравље није доказано код одређеног броја људи. Ипак, могу донети позитивне ефекте, попуњавајући недостатке витамина и на тај начин елиминишући узрок одређених поремећајафизиолошки или утицајни биљни екстракти који смирују или стабилизују нервни систем.
Суплементи, укључујући и оне који се користе код депресије, могу бити у облику алкохолних екстраката, дражеја, капсула или биљака у праху.
У зависности од препорука лекара или дијететичара, могу се користити истовремено са фармаколошким лековима – као вид подршке, или сами, јер неки од њих могу имати нежељене интеракције са лековима. Доза и начин употребе суплемента се бирају појединачно за сваки клинички случај и прилагођавају укупном стању пацијента и симптомима.
Додаци за депресију са кантарионом
Кантарион је биљка која је одавно позната по својствима која подижу расположење и смањују симптоме депресије. Међутим, главна супстанца одговорна за ове активности није идентификована. Раније се сматрало да је то хиперцин, који инхибира разградњу одређених неуротрансмитера, као што је серотонин, који промовише благостање.
Међутим, након пажљивог истраживања, показало се да има више ове врсте корисних једињења (нпр. хиперфорин или флавоноиди) и да се не зна који је од њих водећи када је у питању антидепресивна активност. Вреди нагласити – у ублажавању депресије користе се водено-алкохолни екстракти кантариона.
Познато је да хиперцин који се налази у кантариону може инхибирати производњу интерлеукина: ИЛ-6 и ИЛ-1β, што резултира разрешавањем многих неповољних симптома повезаних са депресијом. Ови интерлеукини се производе током упале и такође се појављују током депресије (или имају већу предиспозицију за то).
Они стимулишу нервни систем на прекомерну производњу кортизола и одговорни су за депресивно расположење и физичку слабост. Употреба кантариона омогућава вам да блокирате ефекте интерлеукина, а самим тим и смањите подложност настанку симптома депресије.
Постоје научни докази да када се количина проинфламаторних цитокина у телу смањи код особа које пате од депресије и достигну исти ниво као код здравих људи, симптоми карактеристични за депресију, као што су оштећење памћења, депресивно расположење , нестати , анксиозност, смањен либидо, поремећаји спавања и памћења, раздражљивост.
Још једно од својстава хиперцина које вреди нагласити је оно које га чини добрим инхибитором поновног преузимања серотонина, допамина и норепинефрина. То значи да делује као многи антидепресиви који садрже једињења која инхибирају поновно преузимање монамина.
Многа истраживања потврђују ефикасност кантарионаублажавање симптома депресије, укључујући онај у коме су 94 волонтера који су узимали кантарион имали боље здравствене користи од оних који су узимали плацебо. Друга студија је показала да ова биљка може бити ефикасна као и трициклични антидепресиви као што је имипрамин.
У истраживању је учествовало 189 пацијената који су користили кантарион и 150 особа које су узимале антидепресиве, а у групи људи који су користили кантарион постигнут је бољи ефекат лечења. Међутим, наводи се да је имипрамин примењен учесницима био у прениским дозама и стога није постигнут одговарајући ефекат лечења.
Постоје и студије које су упоређивале ефекте кантариона и селективног инхибитора поновног преузимања серотонина флуоксетина. Открили су да су и група биљака и група лекова имале сличне резултате у ублажавању симптома депресије. Међутим, група са кантарионом имала је значајно мање нежељених ефеката од учесника који су узимали лек.
Иако кантарион има бројне предности када је у питању побољшање расположења и здравља особа које пате од депресије, можда се не користи у сваком случају. Пошто је осетљив на сунчеву светлост, не треба га узимати лети.
Поред тога, слаби ефекат многих лекова, на пример контрацептива, тако да истовремено коришћење са хормонском контрацепцијом може довести до повећаног ризика од трудноће. Такође, ову биљку не треба комбиновати са антивирусним и антиканцерогеним лековима, јер може смањити дејство и концентрацију лекова.
Заузврат, када се користи истовремено са антидепресивима заснованим на поновном преузимању серотонина, може постојати ризик од серотонинског синдрома. Са седативним, антиконвулзивним лековима, као што су барбитурати, може повећати ефекат ових лекова и повећати ризик од нежељених ефеката.
Додаци за депресију са шафраном
Шафран је добро познат и цењен зачин, а уједно је и биљка која се добровољно користи за ублажавање симптома депресије. Активни састојци шафрана су кроцин, кроцетин и сафранал. Они имају способност да минимизирају симптоме депресије инхибирањем глутаматергичне трансмисије, која је одговорна за значајну стимулацију НМДА глутаматергичних рецептора.
У депресији постоји вишак глутамата, који је одговоран за регулацију великог броја неурона, те стога тело доживљава одређене поремећаје са стране нервног система. Сваки од неуротрансмитера у мозгу, укљглутамат делује преко специфичних рецептора - у овом случају НМДА. Стога, регулацијом активности рецептора, можете модификовати количину неуротрансмитера који тече у мозак.
Шафран, инхибирајући НМДА рецепторе (слично неким антидепресивима), је у стању да модификује поремећаје узроковане вишком глутамата у телу и недостатком ГАБА (јер су међусобно повезани). Ефекат је смањење неких симптома карактеристичних за депресију.
Шафран може толерисати озбиљност симптома депресије - као што су показале плацебо студије, где су након 6 недеља употребе шафрана, симптоми депресије истакнути на Хамилтоновој скали депресије значајно смањени (у групи са шафраном они су опали за 12 поена, а у плацебо групи за 5 поена).
Поред тога, спроведене су студије како би се упоредили ефекти шафрана и антидепресива као што је имипрамин и утврђено је да имају сличне терапеутске резултате. Шафран је изазвао мање нежељених ефеката као што су сува уста или поспаност. Заузврат, студија са флуоксетином (20 мг/дан током 6 недеља), леком који припада групи селективних инхибитора поновног преузимања серотонина, показала је да су и фармаколошки лек и шафран дали исте терапијске резултате код депресије и сличних нежељених ефеката.
Додаци за депресију са лавандом
Лаванда је биљка чија етерична уља и екстракти имају својства смањења анксиозности. Како се ово односи на депресију? Па, људи који пате од депресије имају значајно повишен ниво кортизола, што може узроковати да се анксиозни поремећаји придруже већ постојећим болестима.
Такође, прекомерна стимулација норадренергичких и допаминергичких неурона предиспонира особе са депресијом на повећан ризик од маничних стања, тако да се јако препоручује смањење ексцитације нервног система и његово утишавање, на пример лавандом.
.Активност лаванде у смањењу напетости и анксиозности првенствено је последица њеног дејства на ГАБА рецепторе - неуротрансмитер који инхибира активност неурона. Истраживања на мишевима показују да је удисање линалола - једне од компоненти есенцијалног уља лаванде - код глодара, смирило животиње без икаквих поремећаја моторичких функција. Ово показује да уље лаванде у облику инхалације смањује осећај анксиозности.
Лаванда сама по себи није ни приближно тако моћан антидепресив као када се комбинује са леком. На пример, када се повезује саса имипрамином, тинктура лаванде делује много боље него када се узима сама. Такође добро функционише у комбинацији са циталопрамом.
Студије Парвина и сарадника показале су да лек заснован на сувим цветовима лаванде у комбинацији са циталопрамом делује много боље код особа са депресијом него у комбинацији са плацебом (студије су трајале 2 месеца и у њима је учествовало 80 људи).
Додаци за депресију са омега-3 киселинама
Све се чешће говори да су омега-3 киселине неопходне за одржавање менталног здравља, што укључује: ЕПА, ДХА и алфа-линоленску киселину. Пре свега, делују противупално, а код особа са депресијом пожељно је да смање упалу.
Осим тога, штите неуроне и обезбеђују правилно функционисање централног нервног система. Због чињенице да се такмиче за исти ензим као и омега-6 масне киселине, удео обе врсте масних киселина у исхрани је веома важан. Када има превише омега-6, запаљенски процеси се појачавају, а то је непожељна појава када покушавате да успоставите равнотежу у активности нервног система.
Пошто извори омега-3 масних киселина нису толико у исхрани, углавном масне рибе као што су скуша, лосос, или уље од ланеног семена или конопље, вреди додати ДХА и ЕПА киселине у облику капсула или у облику течности да би се постигао прави баланс између омега-3 и омега-6.
Зашто, на пример, ЕПА киселина може бити од помоћи у ублажавању депресије? Истраживања показују да побољшава проток крви, тако да више хранљивих материја, као и глукозе, може да стигне до мозга, што истовремено побољшава рад мозга и може да побољша расположење.
Како иначе омега-3 масне киселине могу позитивно утицати на активност нервног система? Они побољшавају пренос нервних импулса између неурона, јер су део ћелијских мембрана, и на тај начин олакшавају пренос серотонина. С друге стране, антиинфламаторни ефекат омега-3 киселина се углавном односи на смањење нивоа арахидонске киселине и смањење производње простагландина.
Највећу студију која потврђује ефикасност употребе омега-3 киселина у ублажавању симптома депресије спровео је Ј. Р. Хиббелн. Проучавао је 35.000 људи из тринаест земаља и открио значајне везе између конзумирања рибе (главног извора омега-3 масних киселина) и смањеног ризика од развоја депресије (људи који нису јели омега-3 масне киселине су склонији развоју болести).
С друге стране, студија Тиемеиер-а и сарадника који су проучавали 106 особа старијих од 60 година са симптомима депресије показала је да је код људи са депресијом у поређењу сакао контролна група, заправо је утврђено да је ниво корисних омега-3 масних киселина нижи.
Тајванци су тестирали омега-3 масне киселине у комбинацији са традиционалним методама терапије и, како показују резултати њихових истраживања, након 4 недеље учесници који су узимали омега-3 масне киселине значајно су побољшали своје резултате у поређењу са контролном групом која је узимала плацебо ( ово је упоређено са Хамилтоновом скалом, где су постојале статистички значајне разлике између две групе).
Додаци за депресију са витаминима
Важни витамини који помажу у ублажавању симптома депресије су: витамин Б9 (фолна киселина) и витамин Б12. Важно је да утичу једни на друге, на пример, недостатак витамина Б12 одређује недостатак фолне киселине, а то заузврат доводи до нпр. атрофије хипокампуса (недостатак неурона у овом делу мозга).
Као што је већ поменуто, људи са депресијом доживљавају значајан проценат смањења хипокампуса. Стога се може претпоставити да је један од фактора који томе доприносе недовољно снабдевање витамином Б12 и фолном киселином. Међутим, адекватна количина ових витамина у исхрани није довољна.
Постоје фактори који могу ометати апсорпцију и производњу ових витамина. Они укључују, између осталих гастритис, црева која пропуштају или прекомерни раст бактерија у танком цреву. Због тога је понекад потребно, поред исхране, додатно снабдевање фолном киселином или витамином Б12 у виду суплемената.
Зашто су фолати толико важни у људској исхрани? Јер што је њихов ниво нижи, то је већи ризик од депресије. Они су укључени у синтезу серотонина, чији ниво је често поремећен код особа са депресијом. Такође су потребни за синтезу допамина и норепинефрина.
Недостатак фолата се преводи у мању ефикасност фармакотерапије, тако да код људи чији антидепресиви делују преслабо, вреди испитати ниво фолне киселине. Претпоставља се да је доза од 0,8 мг фолата дневно већ допринела ублажавању симптома депресије.
Недостатак витамина Б12 такође чини тело мање осетљивим на антидепресиве. Код особа чија је ефикасност лечења антидепресивима била ниска, а код којих је витамин Б12 (укључујући фолну киселину) у количини од 1000 мг коришћен 2 недеље, затим је смањен на 500 мг дневно, а после месец дана на 200 мг. дневно, ефикасност фармакотерапије је значајно побољшана.
Додаци за депресију са цинком
Многе теорије о развоју депресије односе се на сугестију да повећана трансмисија глутамата може бити повезана са развојем ове болести, а инхибиција - са њеном супресијом. У споју сато је разлог зашто супстанце које би инхибирали рецепторе за везивање глутамата, укључујући НМДА.
Један од њих може бити цинк, који у извесној мери блокира НМДА. Поред тога, како показују истраживања, утиче на модулацију серотонергичког преноса и појачава ефекат антидепресива, захваљујући чему се чини да се његова суплементација препоручује особама са депресијом отпорном на лекове или којима је потребна додатна подршка у лечењу депресије.
Додаци за депресију - пробиотици
Пробиотици не само да имају позитиван ефекат на цревну микрофлору, већ могу и да модулирају расположење. То је зато што је осовина мозга и црева повезана преко вагусног нерва. На пример, корисне бактерије су у стању да повећају количину гама-аминобутерне киселине, која заузврат регулише ниво глутаминске киселине – одговорне за нпр. за убрзавање анксиозности или реакција на стрес.
Ако постоји равнотежа између ГАБА и глутаминске киселине, ваше расположење се побољшава. Стога се може претпоставити да одржавање правилне цревне микрофлоре, захваљујући употреби пробиотика, може донети брзо олакшање особама које пате од депресије.
Пробиотици нису препарати који су намењени да населе људска црева. Међутим, њиховим узимањем можемо да обезбедимо телу корисне бактерије које ће се неко време такмичити за храну и простор на епителу црева, са неповољним бактеријама, на пример изазивајући упалу, захваљујући којој ће се број патогена смањити.
Повољан ефекат пробиотика на побољшање менталног стања особа са депресијом потврђују две мета-анализе: једна из 2016. и друга из 2022. Прва је описала 5 рандомизованих клиничких испитивања са плацебом, где је показало се да пробиотици побољшавају расположење и код здравих људи и код оних који пате од депресије.
Заузврат, друга из 2022. године, поред 5 горе наведених студија, описује и 5 додатних клиничких испитивања, у којима су пробиотике узимали и здрави људи и они са депресијом. Показало се да људи са благом и умереном депресијом показују смањење симптома, а код здравих људи то није битно и није одређивало њихово расположење.