Погледајте галерију од 11 фотографија

Медитеранска дијета јача имуни систем. Омогућава вам да одржите форму и да се осећате добро. Инхибира развој атеросклерозе, штити од срчаног удара и многих карцинома. Предности медитеранске исхране не могу се преценити. Базира се на поврћу, воћу, риби и морским плодовима, као и на маслиновом уљу.

Да ли имате више од 25 година и једете традиционално "пољски", а с времена на време не ускраћујете себи хамбургер или помфрит? Ако је тако, вероватно атеросклероза већ изазива пустош у вашим крвним судовима. Код просечног Пољака, холестерол почиње да се акумулира у артеријама много пре 30. године. У међувремену, Грци који живе на Криту ретко када имају атеросклерозу! То дугују свом јеловнику, непромењеном хиљадама година, богатом природним, здравим производима. Могу да их зачине и припреме тако да не буду само укусне за непце, већ и одличне за здравље. Да ли је могуће ове кулинарске рецепте пренети на север Европе и користити их свакодневно, а не само приликом посете грчкој или италијанској кафани? Да наравно. Јеловник сличан оном Грка са Крита, али користећи наше домаће производе, може се саставити без много проблема.Медитеранска дијетаима још једну предност - то је одличан модел који се може и мора модификовати, а да му остане веран.

Зашто је вредно следити медитеранску исхрану

У неким деловима света људи живе дуго и уживају у добром здрављу до старости, док у другима пате од срчаних обољења, дијабетеса, рака и болести крвних судова. Становници Сицилије, Крита и других грчких острва посебно су познати по доброј физичкој и психичкој кондицији – сва она места на којима се вековима служе традиционална јела. То су потврдила и археолошка истраживања спроведена на Кипру – тако су становници ових земаља заправо живели хиљадама година пре Христа. Научници су, тражећи свој пут до здравља и дуговечности, без сумње изјавили да је то … стил исхране и уобичајена исхрана. Назвали су га медитеранском, мада једва да постоји једна медитеранска кухиња. За сваки од народа који насељава обалу мораМедитеран је створио свој специфичан. Италијанска тестенина у Грчкој се не једе. С друге стране, шпански гаспачо или грчка мусака су страни Италији. Међутим, постоји једна ствар која је заједничка свим овим кухињама - ово сувоће и поврће.Они су најважнији. Припремљен на сваки начин. Кувано, печено, сирово. И то у великом броју. Риба, плодови мора и махунарке су такође свеприсутни: соја, сочиво, грашак. Месо се углавном једе од живине и јагњетине, а самим тим и бело. Све је поуздано зачињено биљем и белим луком и обилно преливено маслиновим уљем које успешно замењује животињске масти (укључујући путер). Вино – црвено – пије се често, али умерено. Производи који се најчешће користе у медитеранској кухињи богати су влакнима, витамином Ц, микро и макро елементима и вредним полинезасићеним масним киселинама. Они који свакодневно користе такву исхрану обезбеђују телу обиље витамина и минерала, а у нашој исхрани имају и доста дефицитарних компоненти, односно дијеталних влакана. Главни извор енергије су производи од житарица (обезбеђују сложене угљене хидрате биљног порекла), биљне масти и махунарке. Међутим, довољне количине животињских протеина се налазе и у риби и у јелима припремљеним од млека, углавном ферментисаног (нпр. јогурт).

Важно

Истраживање америчких епидемиолога (тзв. истраживање седам земаља спроведено пре скоро 40 година) показало је да мушкарци који живе у Грчкој умиру од исхемијске болести срца чак 90 одсто. ређе него Американци! То је, између осталог, потврдио и резултати британских медицинских истраживања (објављује Бритисх Медицал Јоурнал) и француских статистичких истраживања, организованих у великом обиму у Лиону. У поређењу са контролном групом људи који прате типичну европску исхрану, смртност од срчаних болести међу људима који се хране по правилима медитеранске исхране смањена је за више од 70%. (и сам инфаркт - за 76 одсто). Штавише, према мишљењу лекара и нутрициониста, довољно је почети да се придржавате медитеранске дијете након 60. године да бисте је продужили за најмање годину дана! Наравно, што пре почнемо, резултати ће бити бољи. Стогодишњаци нису неуобичајени међу становницима Крита.

Медитеранска дијета под пољским сламнатим кровом

Нису ли исти производи и на нашим столовима? Да, једемо доста воћа (посебно у сезони) и све више поврћа, волимо роштиљање, припремање меса на медитерански начин, односно без додавања масти. И недавно смо се уверили у салате и салате зачињене маслиновим уљем. Испадајасно је, међутим, да Грци или Шпанци савршено умеју да искористе благодети стола, а ми – не баш. Узмимо, на пример, наш кромпир. У јужној Европи их се такође једе доста, али обично из воде или из рерне, без масти. Ми их, пак, обилно напасамо животињском лојем. А таква маст не само да је штетна сама по себи, већ блокира и благотворно дејство витамина Ц који се налази у кртолима кромпира. Иако живимо у хладнијој клими од Италијана или Грка, нутриционисти сматрају да ћемо довољно енергије за нас пронаћи у тзв. чисти угљени хидрати, односно кромпир (али без додатка животињских масти), житарице (хељда, јечам, зоб), крупни млевени хлеб. Ови типично пољски производи обезбеђују и одличне биљне протеине, доста влакана и вредне витамине Б. Можете додати и тестенину, посебно ону од високопротеинске дурум пшенице (лако је доступна у пољским продавницама). Непроцењиви калцијум се, пак, може добити из полумасних сирева и јогурта. Маслиново уље, тзв екстра девичанско, или девичанско, које је код нас скупо, успешно се може заменити уљем из наше хладно цеђене репице без гумице, некада презрене, данас зване маслиново уље севера, које му ни по чему није инфериорно. Свакако вреди направити много више простора за рибу на столу. Морске рибе, укључујући харинге и бакалар, које су код нас популарне, имају много вредних омега-3 масних киселина. Они од нас који не воле ништа што долази из мора требало би да замене свињски котлет или шницлу нпр. Истина је да се сви састојци медитеранске дијете не могу директно пренети на наше трпезе, али не морају сви да се преносе. Пољско воће и поврће подједнако је укусно и вредно. Ако неко жели, може да замени и црно вино. Помаже у снижавању холестерола јер садржи биофлавоноиде. Али пољске црне рибизле имају скоро дупло више!

Медитеранска дијета - укусна, здрава, не гоја

Често чујете мишљење да медитеранска дијета гоји због високог садржаја угљених хидрата (нпр. тестенина). То није истина. Тестенина са поврћем, посном рибом или живином сигурно вас не дебља. Постаје опасан само када га прати масни сос. Како се испоставило, становници медитеранских земаља не избегавају масноће. Али једни су неједнаки једни другима. Тамо преко 3/4 тзв масне калорије (тј. оне које обезбеђују липиди) потичу из маслиновог уља које садржи омега-6 масне киселине. Такође је вредно напоменути да кувари из јужне ЕвропеСупе и сосове не згушњавају кајмаком или брашном, већ се кувају на води или пари, пеку у фолији, на роштиљу или на роштиљу. Служе доста куваног поврћа или – што је још корисније за здравље – сирово, у разним саставима салата. Осим тога, салате често нису само додатак, већ и засебно јело. У топлим данима, типичним за медитеранску климу, ручак се завршава порцијом свежег воћа. Зрео, једе се сиров са кожом, највреднији је десерт. Много боље од кафе са кремом и колачићем.

Напомена!

Ниједан од производа медитеранске дијете сам по себи нема велики утицај на здравље. Њихова комбинација је корисна само када појединачне компоненте могу да комуницирају једна са другом.

Морате то учинити
  • Исхрана богата воћем, поврћем и немасним млечним производима, са малом количином засићених масних киселина (тј. масних киселина животињског порекла) снижава крвни притисак. Из тог разлога се препоручује и у превенцији и у лечењу хипертензије.
  • Витамини Е и Ц, бета-каротен, флавоноиди и влакна присутни у поврћу, маслиновом уљу и воћу инхибирају раст карцинома дигестивног тракта и респираторног система, јер штите организам од штетног дејства слободних радикали.
  • Употреба медитеранске дијете спречава запаљенске процесе који су опасни по наше здравље, у великој мери одговорни за стварање ћелија рака, у нашем телу.

Храна која се користи у медитеранској исхрани

  • Маслиново уље - снижава крвни притисак, има антикоагулантна својства. Мононезасићене масне киселине садржане у њему имају антиатеросклеротична својства. Маслиново уље такође обезбеђује витамин Е - антиоксиданс који неутралише слободне радикале.
  • Риба - је извор лако сварљивих протеина. Рибље месо такође има доста калцијума и фосфора за одржавање костију у добром стању, а јод је драгоцен за штитну жлезду. И на крају, садржи највредније, јединствене, омега-3 полинезасићене масне киселине, које штите од атеросклерозе и коронарне болести, снижавају крвни притисак и смањују згрушавање крви. Једна од ових киселина (докозахексаенска киселина) је такође веома важна за правилно функционисање нервног система.
  • Морски плодови - остриге, ракови, шкољке, шкампи - су богат извор цинка неопходног за правилно функционисање нервног система, као и калијума, фосфора и магнезијума.
  • Поврће и воће - регулишу метаболизам, обезбеђују минералне соли, витамине, флавоноиде, каротеноиде и полифеноле који се боре против слободних радикала, и на тај начин спречавајукардиоваскуларне болести. Такође имају својства против рака и успоравају процес старења.
  • Махунарке - имају много влакана која се варе само у дебелом цреву. Затим се формирају једињења која инхибирају трансформацију одређених компоненти жучи у канцерогене супстанце.
  • Зачини - бели и црни лук имају антибактеријска својства и смањују крвни притисак. Многи биљни зачини (нпр. босиљак, оригано, рузмарин, тимијан, жалфија и ким) су моћни антиоксиданси.
  • Црвено вино - садржи полифеноле који штите артерије од атеросклерозе, и сапонине за снижавање холестерола. Налазе се у кожици грожђа, због чега их највише има у црном вину. Вино такође има ефекат против згрушавања.
  • Тестенина - најбоља је од дурум пшенице или брашна од тзв. пун млин (целозрнат). Садржи влакна, која и.а. снижава холестерол и штити од рака дебелог црева.

"Здровие" месечно

Категорија:

Дијета