Због пластичности мозга, друга област мозга може да преузме неке функције, стварајући алтернативне везе. Неуропластичност је била главна област истраживања и развоја паневропског пројекта који је развио нове методе за проучавање оштећења мозга и упутства за иновативне терапије које могу вратити младалачку пластичност мозгу.
Људски мозак има изузетну способност да створи нове везе између нервних ћелија и поправи или замени оштећене. Захваљујући томе, можемо да асимилујемо нова искуства, стекнемо вештине и сачувамо успомене. Научници су ову способност назвалипластичност мозгаилинеуропластичност- њен ниво варира са годинама и много је нижи код одраслих. Ова способност постаје посебно важна када је једно подручје мозга оштећено као резултат повреде или болести, као што је мождани удар или Алцхајмерова болест.
Ефикасно лечење можданих болести и повреда
Испоставило се да је један од најперспективнијих ензима хондроитиназа, која омогућава реорганизацију синаптичких веза. Овакве терапије отварају могућност утицаја на побољшање вештина учења и памћења код старијих, као и на лечење оштећења у случају можданог удара, повреда мозга и кичме или у току Алцхајмерове болести.
Четворогодишњи пројекат води професор Јамес Фавцетт са Универзитета у Кембриџу. Научници проучавају и стимулишу пластичност мозга. У пројекту учествују академски истраживачи, као и представници фармацеутских компанија и биотехнолошких компанија из осам земаља. Пројекат је добио средства од око 5,2 милиона евра у оквиру 7. програма ЕУ (ФП7).
Пројекат је такође развио нови микроскоп за мапирање подручја мозга погођених можданим ударом и методе за давање хондроитиназе у тело. „Пројекат је свакако премашио наша очекивања. То нам је дало дубинско разумевање шта је пластичност мозга и индикацију за терапије које би могле да револуционишу лечење болести које утичу на велики део друштва", рекао је професор Фавцетт.
Мождани удар и Алцхајмерова болест погађају милионе људи
Петнаест милиона људи широм света доживи мождани удар сваке године, а Алцхајмерова болест погађа 18 милиона људи. Уз повреде кичме ова три стања суодговорни за већину случајева дуготрајне инвалидности, а учесталост њихове болести наставља да расте са старењем становништва.
Пројекат је обухватио толико различитих аспеката истраживања да га тимови из једне земље нису могли спровести. Само омогућавањем истраживачима и клиничарима специјализованим за различите области да сарађују у међународном пројекту, постојала је прилика да се постигне медицински напредак у овој области.
Потребно је више истраживања да би се резултати рада научника применили на лечење пацијената. Несумњиво је, међутим, да би доступност терапија које би побољшале памћење, излечиле последице деменције, подржале лечење повреда мозга и кичмене мождине, била велики напредак у медицини и допринела би значајном повећању квалитета живота пацијената.
Материјали за штампу