Проверите да ли је слух вашег детета лошији. Према истраживању спроведеном на Институту за физиологију и патологију слуха, свако шесто дете школског узраста има проблема са слухом. Међутим, проблеми могу настати раније, чак и као последица баналних инфекција. Др Анна Геремек-Самсоновицз, МД, ПхД, специјалиста аудиолог, шеф Клинике за рехабилитацију на Институту за физиологију и патологију слуха у Кајетаниу, говори о томе како не занемарити проблем.
Све више мале деце иде у клинику за слушне неге. Разговарамо о узроцима овог стања са др Анном Геремек-Самсоновицз, МД, оториноларингологом, аудиологом, шефом Клинике за рехабилитацију на Институту за физиологију и патологију слуха у Кајетанију.
- Све је више малих пацијената са оштећеним слухом. Зашто се ово дешава?
Др Анна Геремек-Самсоновицз: Заиста, имамо све више малих пацијената и они нам долазе раније због чињенице да педијатри брже упућују на консултације, али и сами родитељи, забринути за понашање детета , пријави се код специјалисте. Показало се да чак и баналне инфекције горњих дисајних путева и продужени катари без температуре имају веома велики утицај на средње уво и слушно функционисање детета. Све чешће последица катара је ексудативни отитис. Реч је о променама на средњем уху чија је слузница грађена попут слузокоже назофаринкса и носног простора. Наше уво се повезује само кроз веома малу цев звану Еустахијева цев са назофаринксом, а ово је ушни „сигурносни вентил“ који изједначава притисак у бубној дупљи. Положај Еустахијеве тубе се мења током адолесценције – она се различито налази у односу на назофаринкс код деце и различито код одраслих. Капија инфекције кроз ову цев у средње уво је лакша за дете. Када малишан има обичну цурење из носа, нема температуру, иста „цурење из носа” се често јавља и у уху. Слузокожа у средњем уху производи секрет слузи који се задржава у њему, згушњава се и остаје, стварајући баријеру. Ово узрокује ексудат хроничног отитиса, али такође често доводи до губитка слуха.
- Како хронични отитис оштећује слух?
А. Г.-С.: Акошупљина средњег ува, у којој се налазе кошчице, испуњена је густим секретом, мембрана и кошчице престају да раде, слушне кошчице не могу да се померају правилно, што значи да је поремећен процес механичке проводљивости звука.
- Шта ако се проблему честих инфекција дода алергијски фактор?
А. Г.-С.: Све више деце пати од алергија и није их тако лако дијагностиковати. Знамо да нисмо само алергични на удисање или алергију на храну. Често такође почињемо да имамо унакрсне алергије које производе симптоме који су некарактеристични и тешко их је протумачити. Ако код детета постоји било какав алергијски фактор, онда је осетљивост његове слузокоже већа и цурење из носа и ексудативне промене се брже јављају.
А. Г.-С.: Може да има исте симптоме као инхалациона алергија, односно код деце са алергијом на храну могу се развити продужене инфекције горњих дисајних путева, које се често манифестују продуженим цурењем из носа. Није да ова врста алергије има за последицу цурење из носа, али постоји одређена осетљивост слузокоже код алергија на храну која олакшава обољење. Бронхитис или чак упалу плућа више повезујемо са алергијом. Али, као што примећујемо, ове болести се не морају нужно појавити, може доћи до катара као и упале уха, а као резултат тога, слух се погоршава.
А. Г.-С.: Увек се трудимо да фармаколошки лечимо, тражимо узрок, обраћамо пажњу на алергијску позадину. Проверавамо да ли постоји израслина трећег крајника - може да блокира отвор Еустахијеве тубе, јер је то њен положај у назофаринксу детета. Такође се трудимо да дијетом отклонимо алергијске факторе и уведемо фармаколошки третман. Ако то
не успе, а то се нажалост дешава у великом проценту случајева, онда морамо да поставимо тзв. одвод. Током захвата евакуишемо густ мукозни садржај под микроскопом кроз инцизију бубне опне. Истовремено, одлучујемо да уклонимо крајник како бисмо повећали назофарингеални простор. У бубној опни остављамо мали пластични одвод. Леви "вентил", који се налази директно у средњем уху, има лековито и профилактичко дејство. Слуз из ушне шупљине може сама да се евакуише кроз остављен одвод. Истовремено, процес тзв бољу оксигенацију облоге, односно кисеоник пролази кроз одвод, што доводи до тога да се облога регенерише и боље брани. Одвод траје око 6 месеци, тјзатим, када мембрана почне да се креће правилно у процесу слуха, она је избацује. Већа група деце добро функционише након дренаже, уклањања крајника или сечења палатинских крајника. Ако пронађемо алергијски фактор, често нам помаже исхрана или подршка антихистаминицима. Али постоји и група пацијената који и даље имају проблем. Следећи третман најчешће захтевају деца са анатомским дефектом, на пример након расцепа непца.
Научите своје дете да правилно чисти нос
Коришћење назалног аспиратора за малишане даје само привремени ефекат. - Вадимо само оно што је у ноздрвама, не активирају се одговарајући мишићни системи, не отварају се етмоидне ћелије и синуси детета - објашњава др Ана Геремек-Самсоновић. - Осим тога, не знамо да ли извлачимо слуз или парче слузокоже из носа. Треба да научите дете да што пре очисти нос, ово је најздравије. Током овог механизма, ако се правилно изведе, односно када се једна рупа прекрије, друга се очисти и обрнуто, мишићи непца се различито позиционирају и нпр. Еустахијева цев се чисти, што даје ефекат издувавања овог секрета из ушију.
А. Г.-С.: Увек кажем да ако постоји било који фактор који може негативно утицати на слух током трудноће, или перинатално, онда је вредно посматрати бебу и њен слушни развој. Много је ових фактора: вирусне болести мајке током трудноће, као што су богиње, заушки, рубеола, грип, цитомегалија, као и токсоплазмоза, њена употреба током трудноће
одређених лекова, породична оптерећења, чак и веома дуги, перинатални, односно хипоксија, недоношчад, мала порођајна тежина, асфиксија, жутица. Касније у животу детета, ово може укључивати давање аминогликозидних антибиотика, на пример гентамицина, трауме, менингитиса, сепсе. Све ово треба да сензибилизира лекара да посебну пажњу посвети слушном развоју детета. За мене су подједнако важна и запажања родитеља да упркос правилном току трудноће и позитивним резултатима скрининг тестова које је дете прошло, дете не реагује на звукове у различитим ситуацијама. Наравно, ово може бити повезано са узрастом, јер одређене слушне компетенције стичемо током развоја, али такво запажање родитеља је изузетно важно и чак и са позитивним резултатима тест увек понављам.
А.Г.-С.: Поремећаји средњег уха су реверзибилни фармаколошки или хируршки у већини случајева. Ако, пак, имамо оштећење слуха због перинаталног или генетског стреса – обично су то сензорно-нервна оштећења, односно оштећења унутрашњег уха – обично су неповратна. У могућности смо да их брзо дијагностикујемо, утврдимо степен оштећења слуха и применимо подршку слушним апаратом, одговарајућим слушним имплантом и рехабилитацијом. Не можете чекати овде, јер морамо да уђемо у ритам природног развоја физиолошког слуха код детета.
Важно
А. Г.-С.: Захваљујући скрининг програму и програму раног откривања оштећења слуха, који се спроводи у Институту за физиологију и патологију слуха, постављамо дијагнозу деце у првим месецима живота, затим их водимо кроз аудиолошке стандарде. и они који се квалификују, обично са дубљим губитком слуха Пре 1. године имплантирамо: користимо имплантат кохлеарног уха. Већ имамо веома велику групу пацијената који после шест месеци рехабилитације почињу да функционишу као деца која чују – уче да слушају и говоре сами, без потребе за логопедском стимулацијом.
А. Г.-С.: Све што нас брине – ако дете реагује на лошије звучи, не слуша увек команде, гледа у нас као да не разуме шта говоримо. Родитељи често кажу да када се дете фокусира на нешто, оно их не слуша. То значи да је овај део слушања за њега већ неки напор. Претерану покретљивост или некоректно понашање родитељи често тумаче као непристојно, а то је последица проблема са слухом. С друге стране, мала деца која још не вербализују могу бити нервозна, немирна, лошије спавају и једу, могу да куцају ушима или да их вуку. Ако родитеље нешто мучи, боље је сазнати него пропустити. Што пре дијагностикујемо оштећење слуха, брже и ефикасније можемо да помогнемо.
А. Г.-С.:Прво, педијатру који их може упутити отоларингологу или аудиологу. Све је више ОРЛ клиника које могу у потпуности да дијагностикују и лече проблеме са слухом.
А. Г.-С.: Све. У првом периоду живота, када дете не сарађује, спроводе се углавном објективни прегледи: преглед средњег ува, испитивање евоцираних потенцијала из можданог стабла, отоемисија - зависно од тога шта је неопходно. Старија деца могу да нам кажу како и када чују, па радимо субјективне тестове у виду тонске аудиометрије, вербалне аудиометрије и можемо још више да проширимо овај опсег. Постоје мере да се процени колико тачно ваша беба чује. Такође је често препоручљиво консултовати логопеда, педагога или психолога.
месечник "Здровие"