ПРОВЕРЕНИ САДРЖАЈАутор: лек. Томасз Нецки

Нема потребе убеђивати било кога да све више деце треба помоћ психијатра. У разним медијима се често помиње колико се младих пацијената тренутно бори са менталним поремећајима. Неки од њих могу добити негу у клиникама за ментално здравље, али неки могу бити у таквом стању да им је потребно болничко лечење. Када детету треба боравак у психијатријској болници?

Реформа пољске дечије психијатрије је текући процес који ће се вероватно наставити још дуго времена. Тренутно се скреће пажња на потребу изградње стабилног, екстензивног система лечења у заједници – пре свега амбуланти и дневних одељења где би деца и њихови рођаци могли да добију помоћ што је пре могуће.

У овом тренутку, на првом месту многа деца са менталним поремећајима завршавају у психијатријским болницама 24 сата дневно. Разлог за то је делимично и чињеница да је заказивање дечјег психијатра у многим деловима земље готово чудо – време чекања може бити и неколико месеци. Због тога многа деца падају у тако лоше стање да им је потребно лечење у стационарном окружењу. Иако је за многе родитеље то заиста страшно, понекад боравак детета у психијатријској болници постаје неопходност.

Када се дете прима у психијатријску установу на изборној и хитној основи?

Пацијенти се примају у психијатријске болнице, као и у друге установе, на два начина: плански и хитни. Заказани пријеми могу послужити, између осталог, у дијагностичке сврхе, нпр. спровођење детаљне дијагностике поремећаја из аутистичног спектра или извођење серије тестова (психолошких, сликовних) код пацијената са сумњом на шизофренију.

У идеалном свету, пацијенти би били лечени у клиникама за ментално здравље и хоспитализовани када би лечење било неуспешно или би било сумње у њихову дијагнозу.

У садашњој реалности, нажалост, другачије је: заказани пријем обично траје много месеци, за шта је крив премали број психијатријских болница за децу. Поред тога, они супретрпани су због чињенице да пацијенти долазе код њих првенствено у хитним случајевима.

Изненадни пријем у психијатријску болницу обично се дешава када пацијент угрози свој живот или здравље других. Овде је вредно додати да пацијент треба да пристане на пријем у болницу.

У случају деце млађе од 16 година, сагласност даје законски старатељ. Затим, када је примљен тинејџер старији од 16 година, пристанак дају и он и његов старатељ.

Важан аспект овде је, међутим, да у случају опасности по живот, пацијент може бити примљен у болницу без сагласности његовог или њеног старатеља - тада се породични суд обавештава о ситуацији.

Дете у менталној установи: самоубилачке мисли и намере

Један од главних разлога за хитан пријем деце у болницу је самоубиство. Детету је потребна хоспитализација када отворено изјави да намерава да себи одузме живот. Убедљиво о таквој жељи може, између осталог да скупља дрогу да би је касније злоупотребила, или да припрема предмете који би се могли обесити.

Изненађујуће, термин самоубилачка намера је употребљен изнад, а не помињу се самоубилачке идеје. Ово није грешка - само присуство привремених, периодичних мисли о самоубиству није директна индикација за хоспитализацију.

Ово може изгледати прилично изненађујуће, али у пракси - због чињенице да психијатријским болницама обично недостају места за децу - болнице примају оне пацијенте којима је то апсолутно потребно.

Дете у менталној установи: психотични поремећаји

Боравак у психијатријској болници може захтевати дете са симптомима који указују на психотичне поремећаје. Такви могу бити, између осталог појачане слушне халуцинације у виду гласова који подстичу младог пацијента да изврши самоубиство или изврши самоповређивање.

Нека деца говоре другим људима да понекад нешто чују или виде, али друга су једноставно много тајновитија или никоме не говоре о својим проблемима јер им гласови то забрањују. Међутим, постоје неки знаци да дете може имати психотични поремећај.

Најважнија ствар за пажњу старатеља треба да буде нагла промена у понашању детета. Одустајање од пријава, прикупљање необичних прилога или изношење бизарних садржаја (нпр. да му познате личности усмеравају неке од својих снимака представљених на вебу) само су неки од сигнала који би требало дагњавити се.

Избегавајте да једете оброке (нпр. из страха да би се могли отровати) или јести непрехрамбене артикле (нпр. папир или сирово брашно).

Пацијентима са сумњом на психотичне поремећаје може бити потребна хоспитализација, посебно када немају увид у болест (тј. уверени су да су добро) и стога, на пример, одбијају да узимају лекове које препоручује психијатар.

Дете у менталној установи: повећано агресивно понашање

Деца из разних разлога понекад испољавају агресивно понашање, али понекад оно постане толико интензивно да родитељи једноставно нису у стању да се изборе са тим. Дакле, хоспитализација може бити потребна деци која стално нападају чланове своје породице, намерно уништавају разне предмете или наносе штету животињама.

Као што је горе поменуто, узроци агресије код деце могу бити различити, могу се јавити нека узнемирујућа понашања, нпр. код пацијената са АДХД-ом, интелектуалним инвалидитетом или поремећајима из спектра аутизма.

Дешава се да су млади пацијенти агресивни, на пример због насиља у породици, али пре свега деца која показују агресивно понашање без разлога захтевају боравак у болници.

Дете у менталној установи: поремећаји у исхрани

Деца са поремећајима у исхрани су хоспитализована у психијатријским болницама, посебно она која се боре са анорексијом.

Обично се у почетку лече амбулантно, али када то не буде успешно, или када пацијент одбије да једе у потпуности или стално вежба, болничко лечење може постати неопходно.

Овде је вредно поменути један важан аспект: понекад пацијенти са поремећајима у исхрани треба да се лече у установама које нису психијатријске болнице. Реч је о деци која имају изузетно ниску телесну тежину или су доживела компликације поремећаја у исхрани, као што је, на пример, брадикардија (тј. успорен рад срца).

Психијатријски хоспитализована деца треба да буду у стабилном соматском стању - из тог разлога, неки пацијенти са поремећајима у исхрани се у почетку лече на педијатријским одељењима.

Како избећи хоспитализацију детета?

Многи родитељи се плаше психијатријске хоспитализације свог детета – с правом, јер се дешава да деца, нпр. уче једни од других разним негативним понашањима (нпр. методе показивања самоповређивања).

Тада, међутим, када збогопасно по живот, боравак у болници је неопходан, нема о чему размишљати – могуће је само предузети радње које ће спречити да дете заврши у психијатријској установи.

Родитељи увек треба да обрате пажњу на своју децу и реагују што је пре могуће када примете било какве узнемирујуће сигнале. Дуготрајно депресивно расположење, промена навика у исхрани, показивање бизарног понашања, али и самоповређивање, промена циркадијалног ритма или повећана раздражљивост - ово су само примери проблема који захтевају консултацију са специјалистом.

Неговатељима може бити тешко да разликују тешкоће одрастања и манифестације менталних поремећаја. Из тог разлога, још више када сте у недоумици, требало би да се обратите људима који се баве заштитом менталног здравља. У почетку можете ићи код психолога, можете посетити и дечјег психијатра.

Време чекања на термин код специјалисте може бити дуго, па је најбоље да се почне са радом што пре и чим родитељ примети прве узнемирујуће симптоме треба да почне да тражи одговарајуће центре и специјалисте . Рана интервенција може спречити дете да оде у психијатријску болницу.

Категорија:

Психијатрија