Стручњак објашњава када пацијент може да одлучи да отпусти из болнице и када је потребно позвати лекарску консултацију. Пољски закон описује три ситуације када се отпуштате из болнице.
Питате се да ли нисте били предуго у болници? Или је можда неко из ваше породице отпуштен упркос болести која је у току? Сазнајте када лекар може да донесе одлуку о одласку кући.
Када је законски отпуст пацијента из болнице?
У складу са чл. 29 Закона о медицинској делатности, отпуст из болнице или другог предузећа медицинског лица које обавља здравствену делатност као што су даноноћне и стационарне здравствене услуге обавља се у следећим ситуацијама:
- када здравствено стање пацијента не захтева даље болничке здравствене услуге (и болничке и ванболничке);
- на захтев пацијента или његовог законског заступника;
- када пацијент грубо прекрши редослед или ток процеса пружања здравствених услуга, а не постоји бојазан да би одбијање или укидање здравствених услуга могло изазвати директну опасност по његов живот или здравље, односно живот или здравље других људи.
Ко одлучује о отпуштању из болнице?
Закон не прецизира ко доноси одлуку о отпуштању пацијента. Ова надлежност је генерално додељена лекару, у складу са § 22 Уредбе министра здравља од 21. децембра 2010. о врсти и обиму медицинске документације и начину њене обраде (издате у вези са делегирањем члана 30. Закона о правима пацијената).
Отпуштање из болнице на сопствени захтев
Отпуштање се врши када пацијент или његов заступник пошаљу законски захтев за отпуштање. Пацијента који тражи отпуст лекар треба апсолутно обавестити о могућим последицама укидања даљих здравствених услуга. Такав пацијент тада подноси писмену изјаву о отпусту на лични захтев, а у недостатку писмене изјаве, лекар прави одговарајућу забелешку у медицинској документацији.
Ко не може напустити болницу на сопствени захтев?
Ако пацијент има законског заступника, тј. малолетан је или неспособан, он не може лично да захтева отпуст. Овакво решење је вођено безбедношћу здравља и живота пацијента и постојањем стварне претпоставке да лице коме је због година или психичког стања потребна правна заштита, није у могућности да разумно доноси кључне одлуке у вези са даљим лечењем.
Законом о медицинској делатности није предвиђена могућност одбијања отпуста у ситуацији када захтев за отпуст формулише пацијент за кога постоје евидентни разлози за спреченост, а пацијент није био неспособан. Тада треба сматрати да је он особа способна да самостално доноси одлуке.
Отпуштање из болнице против воље пацијента? Затражите лекарски савет!
Ако пацијент или његов законски заступник пријави дијагностичке или терапијске сумње (такође у вези са легитимношћу отпуштања пацијента кући након завршетка болничког лечења), они могу затражити (захтевати) од лекара који пружа здравствене услуге да се консултује са другим лекаром (нпр. надлежни лекар специјалиста) или сазвао лекарски конзилиј. Ипак, лекар има право да одбије да позове лекарску консултацију или консултује другог лекара ако сматра да је захтев неоснован. И захтев пацијента и одбијање лекара морају бити забележени у медицинској документацији.
Ова питања су дефинисана у чл. 37 о занимањима лекара и стоматолога (Зборник закона из 2008. године, бр. 136, тачка 857, са изменама) и чл. 6 сец. 3-5 Закона од 6. новембра 2008. о правима пацијената и омбудсману за права пацијената (Зборник закона из 2009, бр. 52, тачка 417, са изменама и допунама).
Правна основа:
Закон о медицинској делатности (Часопис закона из 2013. године, тачка 217)