Микробиом коже се састоји од бактерија, вируса, гљивица и гриња које насељавају њену површину. Ако су у квантитативном и врстном балансу, штите кожу, захваљујући чему се, на пример, не појављују атопијски дерматитис, алергије, перут и друга кожна обољења. Шта утиче на микробиом коже?

Кожа је највећи људски орган који штити тело од штетних патогена. Ову заштиту помажу и микроорганизми који је, док живе у равнотежи, штите од појаве симптома који изазивају нелагодност и, последично, кожне болести.

Исправан микробиом коже гарантује њено здравље и леп изглед, тако да се не вреди ослобађати микроорганизама, између осталог, честа употреба козметичких процедура или агресивних препарата за негу. Сазнајте шта микробиом коже функционише, шта утиче на њега и како да се бринете о њему.

Микробиом коже - шта је то?

Микробиом коже је сложен екосистем који се састоји од микроорганизама који насељавају његову површину. Термин "микробиом" постао је популаран када је Џошуа Ледерберг добио Нобелову награду 2001. године, а у свом истраживању га је дефинисао као колекцију генома свих микроба који насељавају људско тело, односно бактерија, гљивица, вируса и гриња.

Заузврат тзв микробиота коже је колекција микроорганизама схваћених као ћелије. Вреди схватити да је околина пуна разних микроорганизама који се одатле лако преносе на кожу.

Дакле, кожу колонизују не само корисни и неутрални микроорганизми који живе у симбиози са ћелијама коже, већ и мање жељени - патогени.

Како су известили истраживачи са Медицинског универзитета Шлезије у Катовицама у "Дерматолошком прегледу" из 2015. године, микробиом коже се састоји углавном од четири врсте бактерија: Ацтинобацтериа, Фирмицутес, Бацтероидетес и протеобацтераи, Маллассезиа гљивица и гриња из групе Демодек.

Понекад га насељавају и патогени, укључујући стафилококус ауреус и стрептококе, који заузврат могу изазвати инфекције и на тај начин довести до развоја различитих кожних болести.

Међутим, вреди нагласити да је микробиом коже индивидуалан за сваку особу. Истраживање П.Ковалцзик, К. Гłовацка и Е. Горска, објављено у „Медицина Родзинна“ 2015. године, доказало је да је само 13% микроорганизама добијених са површине шаке идентично код две особе.

Ово доказује да је кожа веома разнолика у погледу микроорганизама који на њој живе. Штавише, вреди знати да и састав врсте и квантитативни састав зависе, између осталог, од од појединачних делова коже, њене дебљине, као и влажности и температуре.

Микробиом коже - које су његове функције?

Кожа је највећи орган људског тела, чији је задатак да се интегрише са спољашњом средином, као и да штити од патогена који желе да продру у тело.

Иако је микробиом коже у сталном контакту са микроорганизмима у окружењу, захваљујући својој структури, укључујући сува, храпава и често љускава површина, није погодна за раст патогена.

Кожа не прихвата никакве микроорганизме са којима долази у контакт и на тај начин штити тело од стварања абнормалне микрофлоре.

Садржи и супстанце које га штите од патогена (нпр. лој који садржи триглицериде) и које не само да ометају улазак неповољних микроорганизама, већ и активирају механизме имуног система који се ефикасно боре против претње.

Нажалост, лоше стање коже може бити штетно за тело и утицати на раст патогених бактерија. Инфекције настају углавном због ниског имунитета, када особа прима антибиотску терапију, или када кожа има ране или страна тела (нпр. вештачке залиске).

Микробиом коже - од чега зависи и шта утиче на њега?

Микробиом коже зависи од многих фактора, укључујући на дебљини коже - други микроорганизми ће колонизирати равне површине коже, и друге кожне наборе и шупљине. Поред различите структуре, ова места се разликују и по температури и влажности, што такође утиче на састав микробиома.

Дакле, на врату, лицу и глави богатом себумом налазе се, између осталих, гљиве из рода Маллассезиа, Ацтинобацтериа и Фирмицутес. С друге стране, влажна места, односно стопала, пазуха и у пределу гениталија, колонизирају само Ацтинобацтериа и Фирмицутес, а на подручјима која преовлађују на кожи, која се називају сува, појављују се још Бацтероидете и Протеобацтериа.

Састав микробиома такође зависи од пХ вредности коже (обично је умерено кисео, 4-4,5), изложености УВ зрачењу и начина живота.

Дакле, на састав микробиома коже не утиче само штаједемо сваки дан, али и како изгледа свакодневна нега коже, да ли се обавља редовна физичка активност и користе стимуланси. Број и разноврсност микроорганизама који колонизирају кожу такође зависи од коришћених лекова, стреса, а такође варира са годинама (нпр. код старијих особа чија је кожа сува, микробиом је мање разнолик).

Штавише, микробиом коже је различит за жене и мушкарце - у великој мери зависи од хормона и специфичних периода у животу, на пример трудноће или менопаузе код жена или пубертета код оба пола. Ово се такође односи на разлике унутар етничких група, живот на различитим континентима, у различитој клими и у индустријализованим или неиндустријализованим земљама.

ВАЖНО! Микробиом коже је насељен микроорганизмима у време рођења. Код жена које се рађају силом природе, беба прима микрофлору порођајног канала, док код жена које рађају царским резом прима микрофлору мајчине коже.

Код најмлађих, кожу насељавају углавном бактерије и гљивице. Вреди, међутим, нагласити да бебе у доби од 3 године имају највише микроба на својој кожи, што је повезано, између осталог, са са развојем и физиолошким променама.

Како су известили истраживачи И. Белкаид и Т. Ханд 2012. године, састав микробиома такође зависи од генетске предиспозиције и метаболичких болести. То је зато што мењају својства епидермиса, што утиче на то како микробиом коже изгледа код одређене особе.

Осим тога, то се такође преводи у функционисање имуног система, који тада није у стању да заштити тело од алергија и аутоимуних кожних болести.

Поред тога, на састав микробиома утичу и привремене инфекције и болести као што је грип, које узрокују да се број и врста микроорганизама на кожи мењају, али се након излечења враћају у претходни састав

Микробиом коже и болест

Микробиом нормалне коже је избалансиран и у погледу врста које су на њему колонизоване и у броју. Нажалост, неравнотежа, тј. дисбиоза значи да кожа не представља тако јаку заштитну баријеру, што заузврат повећава ризик од кожних болести.

Улазак патогена који живе на кожи у тело може изазвати симптоме који изазивају нелагодност, као и озбиљне болести, укључујући кожне болести као што је атопијски дерматитис (АД) и цивилизацијске болести као што је дијабетес.

.

И тако, ако је кожа сува, биће колонизована од, на пример, стафилокока, који инфицира људе који пате одза атопијски дерматитис (АД). Истраживање С. Сеитеа и његових колега из 2014. године доказало је да се микробиом пацијената са АД и здравих људи разликује – у првој групи је утврђено присуство патогених бактерија Стапхилоцоццус спп., као и општа нижа разноврсност микробиома.

Заузврат, научници са Медицинског факултета Универзитета у Јањини су 2012. објавили у "Цлин Мицробиол Рев." истраживања која доказују да најчешће гљивице на кожи, односно оне из групе Малассезиа, стимулишу производњу проинфламаторних цитокина.

Ово заузврат појачава кожне симптоме код пацијената који пате од, између осталог, за атопијски дерматитис, псоријазу, себороични дерматитис и друге дерматитисе, инфламаторне болести. Гљиве су такође одговорне за настанак, на пример, перути, а демодикоза, која припада групи гриња, може изазвати еритем на кожи, а самим тим и розацеу.

Микробиом коже - како се бринути?

Као што је нагласио др Робиннр Цхуткан, аутор књиге "Добре бактерије", треба обратити пажњу на козметику и третмане коже, јер многи од њих могу пореметити равнотежу микробиома.

Ствар је у томе да супстанце које садрже (углавном алкохол и антибактеријске супстанце) уклањају неопходне бактерије и друге микроорганизме са површине коже, што заузврат доводи до дисбиозе.

Дакле, иако у почетку кожа постаје само мање еластична и сува, временом се могу појавити и озбиљне кожне болести. Вреди нагласити да чак и вода може бити штетна за кожу, па се не исплати прати лице, на пример, неколико пута дневно, јер њена алкална реакција може изазвати прекомерни раст патогена.

Да бисте правилно неговали микробиом коже, користите козметику без конзерванса, боја и мириса, углавном са једноставним састојцима.

Ретка употреба антибиотика, на пример, који се често користе за лечење стања као што су акне, такође ће бити корисна за кожу.

Њихова спољашња примена неповратно мења састав микробиома, који касније може бити тешко обновити. Стога је вредно размотрити све опције, укључујући и оне мање инвазивне, пре него што се одлучите за конкретан тип лечења и специфичне мере.

Да би микробиом коже био разнолик, вреди користити и пробиотике. Најчешће се користе за одржавање равнотеже цревног микробиома, али треба имати на уму да је нека козметика обогаћена пребиотицима, који су одлично легло бактерија.

О ауторуСониа МłодзиановскаНовинар, уредник, цопивритер. Објављује у часописима и порталима о здрављу и родитељству. ПрипадаУдружењу новинара за здравље.

Прочитајте више чланака овог аутора

Категорија:

Дерматологија