Промена времена доручка и вечере може довести до смањења телесне масти код гојазних и гојазних људи. Ово је резултат студије научника са Универзитета у Сарију у Великој Британији, описане у "Јоурнал оф Нутритионал Сциенцес".
Британски научници су спровели 10-недељни експеримент како би проценили ефикасност храњења у моделу "временски ограниченог храњења" - конзумирања у ограниченом временском прозору, иначе - нутритивног прозора. Експеримент је осмишљен да утврди како време оброка утиче на количину и врсту конзумиране хране, састав тела и индикаторе ризика за дијабетес типа 2 и срчане болести.
30 људи је учествовало у анкети. Били су подељени у 2 групе. Они из прве, тзв контролна група је доручковала и вечерала у уобичајено време. Они са друге стране су замољени да доручкују 90 минута касније него обично и вечерају 90 минута раније него обично. Сви учесници су попуњавали дневнике исхране пре и током студије, и упитнике након завршетка студије. Сви су дали и узорке крви - пре и после теста. Учесници студије нису били на строгој дијети. Могли су да једу оно што су увек имали, али само у „прозору за јело“.
Као резултат експеримента, показало се да су људи који су променили време оброка изгубили у просеку дупло више телесне масти у року од 9 недеља и конзумирали мање хране по оброку од људи у контролној групи.
Ако се ови резултати потврде у наредним временским ограниченим студијама исхране, могуће је да ће дијета заснована на моделу „прозора исхране“ имати широк спектар здравствених предности. Међутим, ову врсту дијете може бити тешко укључити у ваш свакодневни живот током дужег временског периода. 57 посто људи у студији су изјавили да не могу да се придржавају нових оброка дуже од 10 недеља (трајање експеримента) јер то не би било компатибилно са породичним и друштвеним обавезама. Зато би било неопходно прилагодити „прозор за исхрану“ модерном начину живота.
На основу: ввв.ринекздровиа.пл