Зашто читати етикете? Да спречи вишак или недостатак минерала у телу. Да ли знате када информације о минералном садржају производа морају бити на етикети, а када не? Запамтите да информације о њима зависе од количине витамина садржаних у производу.
Зашто је вредно читати етикете?
Употреба високо обрађене хране са нижом нутритивном вредношћу која се лако припрема може довести до недовољног уноса витамина и минерала. С друге стране, несвесно или неконтролисано увођење производа обогаћених овим састојцима у исхрану може довести до њихове прекомерне конзумације. Због тога је препоручљиво обратити посебну пажњу на садржај витамина и минерала у прехрамбеним производима.
Када је потребно обезбедити количину витамина и минерала у производу?
У складу са Уредбом Европског парламента и Савета (ЕУ) бр. 1169/2011 од 25. октобра 2011. године, такве информације могу бити укључене на етикете производа на добровољној основи. Изузетак су производи са нутритивним или здравственим тврдњама на етикетама, као и производи са додатком витамина и минерала - тада је обавезно давање информација о садржају ових састојака.
Садржај витамина и минерала се може декларисати када су присутни у значајној количини у производу, тј.
- 15% референтних вредности хранљивих материја у 100 г или 100 мл у случају производа који нису пића,
- 7,5% референтних вредности хранљивих материја садржаних у 100 мл пића,
- 15% референтних вредности хранљивих материја по порцији ако паковање садржи само једну порцију
Информације које треба да буду на етикети
Садржај витамина и минерала је дат нумерички на 100 г или 100 мл производа. Поред нумеричке вредности, мора постојати и проценат референтног уноса на 100 г или 100 мл производа. Додатно, могу се дати информације о садржају витамина и минерала, израчунате као:
- количина производа намењена за једнократну потрошњу у складу саинформације наведене на етикети,
- једна порција, све док је наведен број порција у паковању,
- производ након припреме, под условом да етикетирање садржи детаљна упутства за припрему за потрошњу.
Текст је заснован на материјалима др Ане Војтасик са Института за храну и исхрану.
Институт за храну и исхрану