Неонатални респираторни дистрес синдром најчешће погађа бебе рођене пре времена, али понекад и оне рођене на време. На појаву респираторног дистрес синдрома утиче низ фактора, од којих се већина односи на респираторна или кардиоваскуларна обољења. Како се манифестује неонатални респираторни дистрес синдром?

Синдром респираторног поремећаја( ЗЗО ) је најчешћи здравствени проблем који се јавља код новорођенчади. Постоје благи или тежи поремећаји дисања.

ЗЗО углавном погађа превремено рођене бебе, јер плућа тако малог детета нису довољно развијена да би им омогућила да самостално дишу. Међутим, поремећај може имати друге узроке и утицати и на старију децу.

Први је тзвпролазна тахипнеја новорођенчади(ТТН -пролазна тахипнеја новорођенчади ) која се спонтано повлачи у року од неколико сати након рођења и у року од највише 3 дана. Налазе се код 1-2% доношених беба и око 15% превремено рођених беба. С друге стране, респираторни поремећаји умереног и умереног тока јављају се код половине превремено рођених беба рођених пре 28. недеље трудноће, код 20-30% беба рођених између 32. и 28. недеље трудноће и код око 15% тзв. касне превремено рођене бебе, тј. оне рођене између 32. и 36. недеље.

Разлози за појаву ЗЗО

Неонатални респираторни дистрес синдром се обично јавља због проблема са респираторним или циркулаторним системом.

  • међу респираторним узроцима су поменуто задржавање течности у плућима, али и перинатална хипоксија, урођена пнеумонија (која пак може бити узрокована порођајем који траје дуже од 18 сати, честе инфекције уринарног тракта мајке или неке друге инфекције, грозница мајке пре порођаја, контаминирана амнионска течност), синдром аспирације меконијума (МАС), али и урођени дефекти респираторног система – као што је недостатак сурфактанта, што доводи до колапса алвеола и доводи до ателектазе..
  • циркулаторни узроци укључују урођене срчане мане, конгестивну срчану инсуфицијенцију или упорну плућну хипертензију

Узроци ИБД-а такође могу укључивати метаболичке поремећаје, поремећаје телесне температуре (и грозница и хипотермија),инфекције и болести нервног и мишићног система. Респираторне поремећаје новорођенчета фаворизују и мушки пол, други близанац, дијабетес код мајке, царски рез.

Вреди знати

Када је беба још у материци, почиње да увлачи амнионску течност у бронхије и плућа и враћа је назад. На тај начин учи плућа да удишу ваздух. Непосредно пре порођаја ова активност престаје. Како беба пролази кроз порођајни канал, остаци амнионске течности се истискују из плућа и уклањају из бебиног тела (дакле, царски рез је један од фактора који повећавају ризик од развоја ОКП, посебно код жена које нису имали трудове). У року од неколико сати након рођења, свака преостала течност би требало да испари кроз дисање.

Симптоми синдрома респираторног поремећаја новорођенчета

Дете које има проблема са дисањем има:

  • убрзано дисање (преко 60/мин - нормално би требало да буде око 40/мин). Детету је посебно тешко да издахне. Симптоми се погоршавају између првог и другог дана живота. Ако се у овом тренутку не предузму мере за подршку дететовом дисању, засићеност крви кисеоником ће временом опасти, а то ће довести до хипоксије. Појављује се метаболичка ацидоза, као и акутна респираторна инсуфицијенција.
  • грунтинг
  • апнеја или успоравање брзине дисања - у тешким облицима ЗЗО
  • цијаноза, тј. плавичаста промена боје коже и оралне слузокоже
  • појачан, видљив рад мишића респираторног система (затезање грудне кости, цервикални зарез, међуребарни простори, покрети носних крила)
  • тахикардија
  • проблеми са храњењем

Препознавање ИБД

Код превремено рођених беба, ХРД се дијагностикује прилично брзо. Искусан лекар препознаје поремећај већ на први удах детета. Ако се поремећај јави касније, специјалиста ће обавити детаљан интервју и пажљиво испитати дете да ли има симптома типичних за ИБД. Поред тога, треба да обрати пажњу на здравствено стање мајке, да ли је пре порођаја била прехлађена, или је имала гестацијски дијабетес – јер ова болест може изазвати недостатак сурфактанта код детета. Лекар треба да се распита и о току порођаја, колико је трајао, да ли је било компликација, да ли је плодова вода чиста, да ли је имала праву запремину (мала количина плодове воде подстиче неразвијеност плућа), тј. као и понашање детета – нпр. да ли се гуши док једе ако има неке асиметричне рефлексе. Затим лекар наређује низ тестова:

  • мерење гаса у артеријској крви - повећање концентрације диоксида ће указати на ХРДугљеник (>45 мм Хг) са смањеном концентрацијом кисеоника (<60 мм Хг) <ли<60 mm Hg)
  • крвна слика - може показати анемију, инфекцију
  • концентрација глукозе у крви
  • Рендген грудног коша
  • транстрални ултразвук мозга - ако постоји сумња на интракранијално крварење
  • ехо срца - у случају сумње на срчану ману или упорну плућну хипертензију
  • бронхоскопија

Такође се врши микробиолошки тест како би се помогло у дијагностицирању пнеумоније или сепсе.

Лечење респираторног дистрес синдрома новорођенчета

Након дијагнозе ЕД, детету треба обезбедити специјалистичку болничку негу. Неопходно је обезбедити да му респираторни тракт буде деблокиран и по потреби активирати подршку респираторног и циркулаторног система и обезбедити одговарајућу температуру околине. Лечење зависи од облика болести, њене тежине и узрока.

Хирургију треба размотрити у случајевима када је респираторни дистрес синдром узрокован урођеним срчаним дефектом.

Пасивна терапија кисеоником је најједноставнији, неинвазивни метод. Новорођенче се ставља у кабину за кисеоник или се изнад ње инсталира уређај (ЦПАП ваздушна пумпа) који тера кисеоник у ваздух који удише. Могу се користити и носне каниле или маске. Специјални респиратор, осим што снабдева дете кисеоником, даје га под притиском, захваљујући чему се алвеоле не урушавају.

Тежи случајеви ИБД захтевају механичку вентилацију, у којој се ендотрахеална цев убацује у трахеју детета, кроз коју машина спроводи заменско дисање. Ако је узрок ЕД већ познат, започиње се и фармаколошко лечење:

  • сурфактант - ако ЗЗО изазива недостатак овог фактора
  • антибиотици - ако ЗЗО изазива упалу плућа или синдром аспирације меконијума
  • срчани лекови - ако је срчана мана узрок ИБД-а.

Прогноза за респираторни дистрес синдром зависи од узрока и тока болести. Најблажи случајеви пролазе спонтано и уопште не захтевају лечење – као што је, на пример, пролазна тахипнеја код новорођенчади. Урођена пнеумонија такође даје добру прогнозу. Међутим, прогноза је лошија ако ХРД изазивају тешке урођене мане. Перинатална хипоксија такође може значајно да омета каснији развој бебе. Свако дете са респираторним дистрес синдромом као новорођенче треба редовно да се тестира на психомоторни развој. Вреди знати да је кисеоник у високој концентрацији моћан лек и може имати токсични ефекат. Посебно је опаснотерапија кисеоником у првих 14 дана живота детета. Када се користи у тако раној фази развоја, повећава ризик од оштећења плућа, централног нервног система и оксидативног стреса. У наредним годинама, међутим, дете може да пати од разних поремећаја централног нервног система. Могу изазвати менталну ретардацију, моторичке проблеме, оштећење слуха и вида.

Категорија:

Здравље деце