Страст којом госпођа Вирџинија пуни батерије није типична за просечног пензионера. Позната као ДЈ Вика, она је најпознатији пољски ДЈ. ДЈ Вика говори о радости живота после седамдесете.
Пензионисање не мора да буде крај друштвених активности. За многе пензионере ово је тренутак када коначно успевају да нађу времена да остваре своје младалачке снове и развију своју страст.
Плесни подијум у популарном варшавском пабу је пун. Господо у оделима, краватама, даме у елегантним хаљинама, сјајним блузама, црним штиклама. Већина њих плеше. Свирају пољски хитови из 70-их. Светлеће шарене лампе, пригушено светло. Данас ДЈ Вика свира на платформи, месту за ДЈ-а. Вирџинија Талан-Сзмит већ осам година организује забаве за зреле људе као ДЈ Вика. Има 74 године и сматра да је сасвим нормалан пензионер, с том разликом што не седи скрштених руку код куће, већ се бави својим страстима. Можда мало необично за људе њених година? Пре одласка у пензију, водила је огранак Културног центра у Вłоцхи. Била је активна у Сениор клубу и основала кабаре Виагра. - Изложбе, екипе, састанци - присећа се. Није могла да седи мирно, стално је о нечему размишљала. Затим је постојала Фондација уметничких иницијатива, основала је књижевни салон, започела забаву у кафани, а две године је правила и сусрете са варшавском поезијом и песмом, јер је написала пројекат и добила 20.000 злота. ПЛН.
Одувек је, како тврди, имала уметничке жељеДи-џеј је постала помало случајно. Приређивала је журке за сениоре, наручивала ди-џејеве, гледала их како свирају и, да би уштедела, и сама пробала. То јој се допало и претворило се у страст. Промена мелодије на подијуму за игру. Сада је џајв краљ. Даме су насмејане, забављене, господа мање, али даме се одлично сналазе, плешу у кругу или два. - Долазе различити људи - каже ди-џеј Вика. – Најчешће енергичнији, ослобођени унучади, јер већ имају одрасле, оне који живе сами, а не у породици са више генерација, јер тамо обично морате да бринете о кући и унуцима. . Много самаца: удовице, разведене. У педесетим, шездесетим и седамдесетим. Имају простора за себе и када виде ди-џеја у својим годинама постају смелији – смеје се гђа.Вирџинија. И драго јој је што је последње две године веома популаран. Интервјуи у штампи, телевизији, извештаји из њених дискотека. Срећна је не зато што воли славу, већ зато што захваљујући њој може много да уради за старије. Посебно због њиховог имиџа. - Млади често мисле да је старост страшна, сениори лоши, старице само заузимају места у трамвајима и редове да одлазе код лекара и жале се - смеје се она. - А захваљујући томе што је приказано чиме се бавим и колико имам година, можете мало другачије да гледате на сениоре, разбијате стереотипе.
ДЈ Вика покушава да пусти мирну музику, без ометања, али у исто време веома плесну- Сећам се пољских хитова 60-их, 70-их, 80-их и 90-их, генерација садашњих сениора веома их воли – каже он. Али он то меша са ритмовима на врху: Шакира, Лејди Гага или Мајкл Џексон, Модерн Талкинг. Репертоар се преплиће и мења. Играње исте ствари изнова и изнова, каже, досадило би не само другима, већ и њој највише. Воли да игра Скалдов, Цзервоне Гитари, Јантар, Мајданиец, Фрацковиак, Дабровски, Водецки, Поłомски, Возниаковски, Филипинки. Журка траје већ неколико сати, врте се даме и господо. - Пре доласка пажљиво се припреме, види се лепа шминка и добро одабрани оутфити - каже госпођа Вирџинија. Слика се скромно: мало маскаре, лагани руж и пудер за лице. Она сматра да је могуће бити атрактиван после 60-их и 70-их година, довољно је имати млад приступ животу, водити рачуна о себи. - Проседа коса може да се префарба, али време нећемо на силу заустављати - објашњава он. - Не такмичите се са ћерком или снахом, не носите уске тубе или претерано високе потпетице када нам је непријатно или изгледамо неповољно у томе. Довољно је да будемо задовољни својим животом, да гледамо на свет пријатељски, без зависти, љубоморе - онда ћемо бити лепи. Најбоље је да волимо своју зрелост или старост - размишља он. - Бићемо своји, са одређеном дистанцом према многим стварима, тражићемо вредности осим лепоте, одржаваћемо психофизичку равнотежу.
Госпођа Вирџинија воли своје године.Одгајана деца, унуци - одрасли. Дубоко у срцу чува лепе успомене на њеног покојног мужа, али живот се наставља и још увек му је веома занимљив. Осећа се слободно, зна да не мора више ништа да ради, да је лепо време за страст и радостан живот. Воли своје две мачке и добар парфем. Она има снове и истовремено је реалиста. Он сматра да треба поставити захтеве, али оне које можемо себи да приуштимо, а који су у нашим могућностима. - Ако имамо пензију од 1.300 ПЛН, не можемо да сањамо о 5.000 ПЛН. ПЛН - смеје се. За време песме „Имам двадесет година” цела сала жустро игра. - Драго ми је што има места за зреле људе,у којој могу да се забављају у зависности од узраста - смешка се ДЈ Вика, љуљајући се у складу са мелодијом. Она сама црпи енергију из ведрог односа према животу. А од тога да будете активни – није битно да ли је то професионални посао, чишћење пода или тренутно играње на забавама. - Да немам енергије цео живот, не бих је имала ни у старости - смеје се она. - Ја сам као тркачки коњ који је болестан ако сваки дан на тренингу не претрчи 40 км. Овако пуним батерије – каже он. ДЈ Вика прави паузу. Даме и господо седите за столове и слушајте разговоре.
- Није забавно као са младима, да стално играте игрице и играте са језиком на бради - објашњава он.Када госпођа Вирџинија свира на забавама за зреле људе, она не пушта музику током пауза. Он сматра да је људима потребно време да тихо разговарају. Каже им преко микрофона: сад даме и господа флертују. И причају, размењују шале, господа дамама дају комплименте. - Млади људи имају различите уши - објашњава он - у плесу могу да причају и да се мазе. Зрели људи су другачији – неко је некога упознао на плесу, заљубио се у некога, жели да размени неколико речи за столом, закаже термин, запише број телефона. У паузи ДЈ Вика организује албуме, бира следеће песме. Миксер је пун компилација Марека Сиероцког: пољских, француских, италијанских и латиноамеричких хитова. Неколико хиљада сортираних и означених мелодија чекају свој ред на рачунару. - Трошим 200-300 ПЛН месечно на плоче - каже он. - Инспирацију тражим на интернету, добијам је и од музичара које познајем, који ће с времена на време бацити ЦД.
ДЈ Вика воли музику, али се не осећа специјалистом - то није њена професија, већ леп хоби.По образовању је дефектолог, јер, као каже, увек су је дирнуле несреће. Пре него што је бринула о деци из специјалне школе, предавала је на обичном пољском. Такав захтев је био да се упознају са многим аспектима васпитно-образовног рада. Упознала је и младе људе из поправних домова и одлучила да се о њима професионално брине – била је васпитач, па управник у поправном дому за дечаке. - После реченица, паметан, интелигентан, лукав и подо - објашњава. – Био је велики изазов успоставити контакт, али када се бар сваки десети промени, једно зло је било мање у свету. Своје знање о људима, односима и емоцијама користим у свом тренутном послу. Ако знаш како човек може да се понаша и зашто, ако можеш да контролишеш емоције, лакше је радити са људима – каже он. Јер госпођа Вирџинија ради са људима не само током дискотека. Такође на одмору. - Играње у дискотекама није довољно. Хтео сам да урадим нешто више за старије. Био сам готовморем, питајте у једном пансиону да ли можете ићи на одмор. Средићу људе, али да буде јефтино – охрабрила је. Почела је пре 8 година са 40 људи. Сада преко 250 људи путује сваке године - Јастарниа, Вłадисłавово, Острово, Криница Морска. Где налази људе? Охрабрује све на догађајима које игра, у пошти, банци, код лекара. И стекну пријатеље, и тако то иде. Плесни подијум се поново пуни. Насмејане даме плешу танго, ретко ко остаје за столовима. ДЈ Вика припрема следећу песму, глатко мењајући музику. - Не свирам винил као млади, ово је већ виша ауто школа - објашњава он. Осим тога, старијима није потребна миксовања и специјални ефекти - они више воле чисту музику. Понекад током генерацијских догађаја - догађаја за младе и старе (које суорганизује Низио фондација) - свира раме уз раме са младим ДЈ-ем. Како објашњава Вирџинија, у Италији, Шпанији и Сједињеним Државама људи се често играју заједно. И долази нам полако. Зато се игра са младима и говори им да су шампиони, поштује их и диви им се.
- Немам газирану воду у глави да желим да будем бољи од младог.Не морам ни да се зовем "ДЈ", могу да будем Јанко Музикант, важно је да људи плешу на моју музику - смеје се. Онда дођу да се захвале што сте се добро провели, и рећи ће нешто лепо. Госпођи Вирџинији је драго што је то што ради топло примљено. Жели да унесе лепо време у животе других, јер верује да старост може бити светла. - Дајем им осећај снаге, вере да је свет после 60-их и 70-их и даље отворен - објашњава он. - Да, ако имам толико полета и енергије, могу и они. Кажу ми: Госпођо Вико, добро је ово што радите. Одговарам: само држим нашу полицу да се још не сруши. Показујем да ова полица може бити пуна енергије, страсти и оптимизма.
месечник "Здровие"