Своје знање и професионално искуство стицала је под окриљем изузетних лекара и научника. Од њих је такође научила да пажљиво слуша и цени своје пацијенте, јер је само тада третман ефикасан.

У једном од интервјуапроф.др хаб. н. мед. Маłгорзата Козłовска-Војциецховска , гастроентеролог је рекао: "човек који има знање је срећан."

- И даље тако мислим - каже проф. Козловска - Војчеховска - Најдивнија ствар у животу научника је стална потрага за одговорима на питања која сами себи постављамо и која нам постављају други. Нико не зна све, а ко тако мисли, престаје да се занима за живот и онда он губи на вредности. Као људска врста, требало би да се одликујемо жељом за комуникацијом. Свако од нас има своје ставове и разлоге, а што нам је знање шире, лакше разумемо саговорника. Што више знања имамо, доносимо боље одлуке. И ако доносимо добре одлуке, срећни смо.

Није све на продају

- Наравно, више не могу да замислим свој живот, посебно професионални живот, без интернета, СМС-ова, мејлова или мобилног телефона - каже професорка - али преобиље онога што можемо да искористимо за добијање информација је довело до тога да смо заборавили на друге облике комуникације.

За 40 година професионалног рада проф. Маłгорзата Козłовска-Војциецховска пажљиво је посматрала и анализирала свет који се мења и људе који се гуше техничким иновацијама.

- У томе нема ништа - закључује он. - Али функционисање под диктатом електронике тера многе од нас да забораве на прави смисао нашег постојања. Човек је створен да буде са другим човеком, другим људима који су гарант нашег смисла живота. Зато, да не бих подлегао оваквим искушењима, свакодневно у 20:00 гасим мобилне телефоне. Радим то јер верујем да заслужујем нормалан живот, под тим подразумевам могућност да читам књигу, слушам музику, разговарам или упознајем пријатеље. Али и могућност да не радите ништа и да не чекате да вас неко позове. Нажалост, многи људи данас не причају, већ само комуницирају, живе на друштвеним мрежама, где се често све продаје.

- Немам у себи нимало разборитости - наглашава професор. - Али неНе занима ме ничији лични живот осим свог. И не разумем зашто, ако мене то не занима, други људи желе да ме то занима? Пре много година, један старац, позната личност, ми је рекао: „Запамти ово до краја живота: увек је боље имати мало покривено него све откривено. Само тада можете бити интересантни за друго људско биће." Желим да будем веран овој поруци и зато нисам ни на једном интернет форуму и нећу. Ако уђете у такву заједницу, желите да постанете као остали, што је, верујем, облик ропства. Ја сам већ био роб, јер смо у годинама комунизма сви били робови, и не желим да се то понови. Моја садашња слобода не може се превести на Твитер, Фејсбук.

Пацијента треба саслушати

- Када сам започео своју професионалну каријеру, доктор је био пророчиште за пацијента - присећа се он. - Било је пријатно, али је наметнуло и огромну одговорност лекару. Пацијент није разговарао са мном јер је имао мало или нимало знања о својим болестима. Сада, у својој канцеларији, срећем човека којег је школовао др Гугл. Ове расправе су понекад страшно тешке. Али то не значи да бих желео да се вратим на почетак своје професионалне каријере. Не, јер сматрам да са пацијентом треба искрено разговарати. Пре много година веровало се да му не треба говорити да има ову или ону болест.

Свако од нас има своје ставове и разлоге, а што је наше знање шире, лакше нам је да разумемо саговорника. Још једна ствар: што више знања имамо, доносимо боље одлуке.

Многе чињенице нису откривене јер су то била правила. Веровало се да се пацијент, под притиском опасности по сопствено здравље, може сломити и погоршати. Испоставља се, међутим, да је болесним људима потребна истина, јер их истина мотивише да се боре против болести. Разговор са тешко болесним људима је увек тежак. Покојни проф. Едвард Ружило је својим млађим колегама говорио: „ Добар лекар је онај који слуша пацијента, јер пацијент поставља дијагнозу, а лекар само именује болест и чини све да пацијент буде осећам се боље ".

- Савремена медицина је механизована - каже професор. - Има много сервисера, одличних „инсталатера” и „механичара”. Веома поштујем њихове способности и знање, али понекад ми недостаје људско лице медицине. По мом мишљењу, основа нашег рада мора да буде разговор са пацијентом, јер пацијент мора да зна шта је у питању.

латинска краљица

Када се показало да је бирократија важнија од пацијената, проф. Маłгорзата Козłовска-Војциецховска, након скоро 30 година рада уклинике, напустио болницу.

- Током студија и многих специјализација учио сам латински, што би, по мом мишљењу, медицина ипак требало да ради - каже професор. - Дијагнозе смо донедавно писали латиницом како би дијагноза била разумљива сваком лекару на свету. Можда је занимљиво да смо писали латиницом све док наша земља није била изолована од света. А сада, када су границе отворене, пишемо на пољском. Једном су ме позвали јер је један мој пријатељ, који је био ван Пољске, хоспитализован са руптуром анеуризме абдоминалне аорте. Жена ме је молила да дођем у Немачку и разговарам са лекарима јер није могла да се сложи. Летео сам. Не знам немачки, знам само енглески и француски. Па кад хирург који је оперисао мог пријатеља није знао ни енглески ни француски. Али слагали смо се. Само на латинском. Зато мислим да мењамо превише ствари зарад промене, а не да би било боље.

Глобално образовање

У 2015. години проф. Маłгорзата Козłовска-Војциецховска постала је лауреат такмичења популаризатора науке у категорији Индивидуални популаризатори – научници. Ово је престижно признање, јер нас професор више од 25 година учи како да се правилно хранимо, на шта треба обратити пажњу у свакодневном животу, како да бирамо здраву храну и како брига о себи утиче на наше физичко и психичко стање. - Надам се да је мој труд донео много користи друштву - каже професор. - Постоје канони управљања исхраном које вреди знати.

Нису сви као Бурек

- Да бисте били здрави, морате бити разборити, промишљени и посветити своје време и пажњу овом задатку. Узмите сан као пример. Старија особа је задовољна 5-6 сати сна и то не утиче на његово здравље. Али ако дете може да спава само 5 сати док му је потребно 12, може очекивати озбиљне здравствене проблеме. Свако од нас има своју физиологију. Не можете их све измерити једном мером. Када говоримо о правилној исхрани, узмимо у обзир да нису сви као Бурек и да нису сви пријатни са комарцима.

Наука је одавно открила да један тањир није за свакога - наглашава професорка - Оно што стављамо на њега мора се индивидуално прилагођавати. Не постоје чудесне дијете које су савршене за све. Сазнао сам за то пре више од 20 година, када сам био на пракси у Сједињеним Државама. Проф. Кеслер ми је показао библиотеку у којој је било похрањено преко 35.000 предмета. разне дијете, углавном за губитак тежине. Развили су их професионалци и непрофесионалци, али сви су морали да имају своје мишљењеФДА (Америчка управа за храну и лекове).

Мода за разне дијете ме много брине. Штавише, познате личности су постале ауторитети у овој области. Њихов савет је чисто „пијанство“, маркетинг и … варање. Многи људи неоправдано траже дијете без глутена, без лактозе итд. Опасно је јер доводи до озбиљних поремећаја. А ослањање на истраживање је често злоупотреба. Истраживања о утицају хране на здравље која сам ја спровела изузетно су тешка. Мода је мода да јој подлегнемо, али нико више не говори о последицама ових модних дијета. Поремећаји у исхрани су сада огроман и растући проблем, а њихово лечење је веома тешко. Зато је потребно о томе стално причати и подсећати. То је оно што сам покушао да урадим у свом раду као васпитач.

Маłгорзата Козłовска-Војциецховска о себи

Као дете, желео сам да будем… … доктор. Ја сам једини члан породице који је доктор.

Прво сам размишљао о медицини као о професионалној каријери…Имао сам неколико година. Тетка ми је дала комплет малог доктора. Шетао сам около са стетоскопом и слушао све, имао сам шприц и пинцету. Да су моја браћа и сестре хтели да ме казне, сакрили би ове играчке за мене. То је била највећа казна.

Моје три омиљене књиге су …Прва је "Деца Булербина", коју сам сам прочитао када сам имао 5 година. Други је Злочин и казна Фјодора Достојевског, а трећи Черчилови дневници. Такође волим да читам о историји медицине јер је фасцинантна и веома информативна. Волим часописе, дневнике, детективске приче и шпијунске књиге. У сваком случају, нема живота без књига.

Моји ментори, водичи током студија и током првих година мог професионалног рада били су…Професор Едвард Ружило и професор Станислав Филипецки. Обојица су били изузетни лекари. Професор Филипецки је цитирао Сјенкијевича и говорио нам је на његовом језику. Тада сам помислио да медицина не ограничава, напротив, она отвара ум.

Најважнија ствар за доктора је …Да будем искрен према пацијенту.

Добар доктор треба да …Има знање, жели да ажурира ово знање, а пре свега да има емпатију према другој особи.

После посла, волим да…Књига, позориште и путовање са мужем. Аутомобилом смо путовали по целом свету. Ауто даје независност, што нам се обома свиђа.

У свом животу покушавам да будем …Разумети друге људе, разумети друге људе, не сметати никоме, будите весели и верујем да је то што нам се десило живот.

На послу, не толеришем …Превара, неуспехистинитост, неспособност. Можда не знате нешто, а ја сам ту да вас научим. Али ако неко жели да ме превари, онда… У реду је каснити, али наведите прави разлог. Вероваћу ако неко каже да је преспавао. Међутим, не прихватам објашњење да је пуж прелазио пут.

Да нисам постао доктор, био бих…Мислим да сам адвокат, јер је и то борба за људско биће.

Срећна сам када …Са супругом сам на старом градском тргу у било којој земљи на свету и када су насмејани и љубазни људи около.

Категорија:

Геријатрија